Ој, убава, убава девојћо! (16)



[Ој, убава, убава девојћо!]

Ој, убава, убава дeвојћо!
Воду грeбe убава дeвојћа,
воду гребе и низ поље гледа,
како поље из огања гори,
девојћа га иљад упалила, 5
невеста га с гајтан угасила
ДЈ



Певач, место записа и напомена уреди

(1) Ој, убава, добра девојко. Свака песма може почети овим припевом, а још чешће припевом: Ој убава, (ј)убава девојко! То је нека врста увода у песму. Иако је тако, ми те припеве доносимо само онда ако су у извору дати, то јест по записивачевој вољи. По тумачењу неких певица, овај стих није био само уводинца у песму, већ и прилика да се гласови испробају и спаре (сложе). У неким случајевима почиње се са Ој убава, убава дрвојко, а завршава са: Ој убава, добра девојко, чиме се детерминација, несумњиво, са телесне лепоте помера ка духовној, карактерној страни. Често се на апсолутном крају песме јавља узвик: Ишш!

(2) Воду гребе... Ово треба разумети тако да девојка из плитког кладенца захвата воду чашом (од тикве лејке), и у таквом положају, док је сагнута, њен је поглед управљен "низ поље"(3). У стиху (5) иљад нам је нејасно. Мислимо да је ово грешка, јер у неким другим записима ово место гласи „у јад", дакле: у невољи, од превелике чежње..., што нам је логичније.

Референце уреди

Извор уреди

  • Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. IX.
  • Народно стваралаштво југоисточне србије; „Расковник", ХVII (1991). бр. 63-66, „Сватовске песме из Извора код Сврљига", с. 9.