Ој, ти Луко, Божја слуго

* * *

[Ој, ти Луко, Божја слуго]

Ој, ти Луко, Божја слуго,
узми нож црнокоран,
па иди уз пут, низ пут;
кога сретнеш убоди га,
кога стигнеш прободи га; 5
па ти иди оном, ко те је отпратио.

Певач, место записа и напомена

Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.

Референце

Извор

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 8, 1933.; Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, стр. 84.