* * *
[Ој, колика је гора божурова]
Ој, колика је гора божурова,
сив је соко прелетет не може;
прелетеше кићени сватови,
и невесту кроз њу преведоше.
Кад су били под јелу зелену, 5
проговара кићена невеста:
„Скините ме са коња витеза,
јере сам се много заморнла!”
Скинуше је са коња витеза,
ставише је под зелену јелу, 10
тунаке је она говорила:
„Сваком свату дарове подајте:
младожењи кошуљу од злата,
старом свату кошуљу од свиле,
барјактару од злата јабуку!” 15
То изусти, лако душу пусти.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 143-144.
