Ој, кишице, ти неоро моја, Ти си мени у неору пала, У неору на кошену траву. Није м’ жао траве ни ливаде, Већ ми жао што ми кисне драго. 5 Покисну му лула и тамбура И његова везена кошуља. Покиснуће коса зарудана, А та коса на мом срцу рана.
