Оштре су...

Оштре су...  (1865)  Писац: Милан Андрић

Оштре су наше сабље,
Врела је наша крв;
Од грома мишце снажне,
Душман са муке страшне
Вије се као црв.

Оштре су наше сабље,
Врела је наша крв; —
На бољу боја љута
Хај, шта је и шта пута
Душманин пост’о стрв!

Па шта трпите, јадни,
Тај ропски беочуг?
Зар вам зверови гадни,
Зар вам ти вуци гладни
Отеше сваки луг?

Зар вас не нуди гора
Недрима својим, ој,
Та зар ми не чујете
Прадедовске душе свете —
На ноге сине мој!

Руга, срамота, грех је,
Србин да трпи иг;
Милоша племе славно
На челу носи срамно
Робовски гадни жиг.

Кад ће заменит’ свила
Тај гуњац изадрт?
Кад ће нас дремеж прећи,
Кад ћемо већем рећи:
Слобода — или смрт!

Па да се опет душман
Повије као црв, —
Та што толико клаше,
Оштре су сабље наше,
Врела је наша крв!

У Будиму. —

Извор

1865. Вила. Година прва,број 29, стр. 356.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Андрић, умро 1922, пре 102 године.