Очи
Писац: Милутин Бојић




             
Очи


Твој мирни поглед мене плаши,
Твој црни поглед мене страши,
     Пије ми снагу сву:
Вино у златној пени чаши,
     А отров је на дну.

Страница једна још је бела,
Страница једна још је цела,
     Мој видим чека лик,
На њ да се спусти реч опела
     И врана гракне крик.

Да ли то задња биће страна,
Да ли последња прича дана,
     Последње песме звук?
Последњи кршај младих грана
     Пред вековечни мук?

У црном гротлу твоје зене,
У мрачном срцу шуме снене
     Назирем далек жар.
Или то блес је пусте сене
     Угаслих звезда згар?

Језеро твога ока колута,
Језеро то ме тајанством гута,
     Снага је мртва; смрзнут дах.
Ево ти младост што сунцем плута,
     Но не гледај ме. Страх ме. Страх.

(Без датума)



Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.