* * *


Очев аманет сину

Устани сине Јоване,
'ајде нарани волове;
вријеме је њиву орати,
сјеме у земљу бацати.
Бабу ратови сломише, 5
а мајку муке повише:
нас је у бој отпремала,
а вас нејачке хранила.
Ми више снаге немамо,
скоро се у гроб спремамо, 10
а ти си снажан, ожењен,
учи се бити домаћин,
од свих раније устати,
од свих касније лијегати,
млађе на рад будити, 15
домаћинство, сине, водити.
Домаћин није бити лако,
али се, сине, мора тако:
учити дјецу да раде,
да у кући није глади, 20
да дружина слога чува
јер брез слоге нема крува.
Људе, сине, поштује село
само кад види ваљано дјело;
тако ћеш стећи пријатеља 25
ако код тебе виде поштења,
а образ чувај изнад свега,
са њим се сваком у очи гледа.
То ти је, сине, од бабе сјет
што ти остављам у аманет. 30

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 130.