* * *
Отрована вода
За гором је зелена ливада,
Нит' кошена, нит' коњма пашена,
Већ је пасу шарена говеда.
Све говеда, говедара нема,
Говедар им румена Ружица; 5
Кад је Ружи жеђа додијала,
Баци прелу под зелену јелу,
Она лети на поток на воду.
Њу с' викале из горице виле:
„Не пиј воде, румена Ружице! 10
Ту су воду курве отровале,
У њојзи су чедо окупале:
Да је женско, не бих ни жалила,
Веће мушко, гавранова глава,
Кад заплаче, канда гавран гаче. 15
Кад се смије, канда сунце грије.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 133-134.
