[Откако сам ја девојче]
Откако сам ја девојче,
мене момче не пољуби,
до раз синоћ на кладенцу.
И ту мало постојамо,
постојамо, пограјамо; 5
докле сунце за брег зађе,
месечина зору даде.
По кобилке иње паде,
ново ведро лис’ издаде
проговара то девојче: 10
„Како ћемо мајку лагат’?“
„Лако ћемо мајку лагат’!“
Скупо воду закупише,
чаша воде девојчица,
ведро воде удовица. 15
|
|
Певач и место записа
уреди
Ђурић Јелица (38 г.), Звездан
Машић Бисерка (19 г.), Звездан
- Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 134.
