Отаџбини (Јововић)
Отаџбино моја мила,
Најмилије биће моје,
Ја сам сретан кад сам ник'о
На слободне груди твоје.
Отаџбино моја мила,
Твој те синак вјерно брани,
Он за тебе крвцу лије
Кад настану мучни дани.
Отаџбино моја мила,
Ти једино моје благо,
У наручја твоја слатка,
Умр'јет ми је вазда драго.
Отаџбино моја мила,
Ти с' љубезна моја мати,
Твоја љубав синка твога
На бојноме пољу прати.
Отаџбино моја мила,
Поносит' се хоћу с тобом,
Јер у твоје кршно ст'јење,
Не ћу бити никад робом.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар, (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 2., у Сомбору, 1. фебруара 1902., стр. 36.