Ослобођење Ваганца (од 1. до 3. јануара 1945. год.)
Гусле моје од сува дрвета,
На вама је кожа од јарета,
А на кожи струна од ждребета,
Под струнама коњић од дрвета,
Притезач је од дренова пања, 5
А гудало орасова грана,
Јасна струна од коња гаврана,
Старе руке једина је мана.
На зачељу чет’ри слова стара:
„Само слога Србина спасава.“ 10
Једна страна — наша зора рана,
Друга страна наших партизана.
А на дршку написано овђе:
Поздрав Титу, народноме вођи.
На врху је српска тробојница 15
И још слика Обилића лика.
Гусле моје, одавно сте стале,
Те ми нијесте пјесму запјевале,
Али сада на ноге устајте,
Па народну пјесму запјевајте, 20
Запјевајте најновијих дана
Од бојева и љутих мегдана.
Једне ноћи ја сам тврдо спава;
Страшне снове лежећи сањава’.
Зачула се јека из далека, 25
Грми, сијева и земља се тресе
И праве се на земљи чудеса.
Тада сам се од сна пробудио
И голему чуду зачудио:
Са југа се чују грмљавине, 30
Одјекују брда и долине.
Кад за мало стигоше нам гласи,
К’о олуја ил’ бурни таласи,
Да удара Осма дивизија
Са тридесет убојних топова, 35
Пет бригада по избор јунака,
На Ваганац, на гнијездо крваво,
Ђе се црни угнијездио ђаво.
Ево има две године дана
Како су се слегли са свих страна 40
Љуте змије, српске крвопије;
Што год било гада домаћега,
Крвавије руку до рамена,
А за које опроштења нема —
Све убице дјеце и стараца, 45
Из котара Слуња кордунскога
И Цазина на Крајини града,
Из Бијаћа испод Пјешизице
И Дрежника под Лисином града,
Из Батноге и Цетина града 50
Сабрало се крвавога гада.
Добро су се овђе утврдили,
Утврдили па се осилили,
Па у Загреб Павелићу пишу,
Ако му је у Загребу тијесно, 55
Нека к њима у Ваганац дође.
Кад од Тита наређење стиже
Да се Осма дивизија диже,
Наређење стиже преко гора:
Ваганац се очистити мора! 60
Кад су чули то војводе наше,
Сви од реда тамо похиташе;
Са свих страна Ваганац сколише,
Топовима бити започеше.
Када груне тридесет топова, 65
Стоји лелек усташких скотова,
Стоји трка и лијево и десно,
Стоји трка, ал’ је свуда тијесно.
Ал’ се душман добро укопао;
Ров до рова, бункер до бункера 70
И стострука жица исплетена,
О предаји ни говора нема
Јер су дотле огрезли у гријеху,
Смрт чекају, једину утјеху,
Или бјекство коме било крају 75
Да некако живот сачувају.
Али одсвуд партизанске страже
Затвориле стазе и богазе;
Одсвуд стегла партизанска сила,
Од Ваганца пакао створила. 80
Откуд бије Четврта бригада,
Ту се бојна чује канонада;
Откуд Пета на бојиште ступа,
Жице ломи и бункере лупа;
Откуда се Петнаеста креће, 85
Фашистима ту не цвјета цвијеће.
Кад на јуриш која чета суне,
Ровови се љешевима пуне.
Ту нам гине цвијет партизана,
Ал’ још више изгибе душмана, 90
Јер ни једна не попушта страна,
Тако траје три бијела дана.
Кад је треће јутро освануло,
Освануло и сунце грануло,
Тад попушта усташка обрана 95
Јер је свуда жица потргана,
Сви ровови пуни партизана,
У зидове банда сатерана.
Ал’ је и то слаба узданица,
Зидови ће постати гробница 100
Јер по њима сад бацачи бију,
Свуда граде грдну погибију.
Од команде наређења стижу
Да се чете на јуриш подижу.
Кад престаше пуцати топови, 105
Закликташе наши соколови:
„Ура, браћо, не жали живота
Да Ваганац чистимо од скота,
Да смо, браћо, ми слободи ближе
Јер Црвена армија већ стиже. 110
Напред, браћо, да јој помогнемо,
Да фашизам прије потучемо,
Наређење Тита извршимо
И његову хвалу заслужимо
Јер народу слободу носимо.“ 115
Да је коме било погледати
Када наше чете полетјеше,
А бомбаши, соколови наши,
У зидове бомбе убацише
Па на ноже јуриш учинише. 120
Са свих страна слетеше бригаде,
Црне јаде од усташа раде:
Пушком бију а рукама даве,
Ножевима одсјецају главе,
Са рукама чупају се гуше, 125
Дробови се улицом просуше.
Зачуди се Велебит у Лици
Како бију Титови војници;
Зачуди се и соко на грани
Како бију наши партизани; 130
Зачуди се громовник Илија
Како бије Осма дивизија.
Љуто бију наши соколови,
А крвници леже к’о волови.
На све стране рањеници јече, 135
Црна крвца к’о бујица тече.
Три стотине крвника побише,
А живије мало заробише.
Ко то знаде, ништа се не чуди:
Фашизму се за злочине суди; 140
Сада прима оно што је право
Као плаћу што је дјецу клао,
Живе људе у бездан бацао.
Нешто мало усташа побјеже
И у Бихаћ на муштулук стиже, 145
Црне гласе Павелићу пише,
Ал’ се сада ништа не хвалише,
Нег од страха, жалосна му нана,
Сто хиљада види партизана;
Што Ваганац очистише љути, 150
Што су свуда затворени пути,
За утјеху Павелићу каже
Да излаза више и не траже.
Кад на Берлин руски вјетар душе
И Хитлеру дошло је до гуше. 155
Поглавниче, бјежи куда знадеш,
Сад овамо мјеста не имадеш;
И ми своју већ кунемо нану
Јер не знамо на коју би страну;
Више за нас ништа није скрито: 160
Чисти земљу партизански Тито.
Домобрани свуда нас издају,
Муслимани на нас јуришају:
Сви прелазе на Титову страну,
Усташе су свима на нишану. 165
Поглавниче, ти ћеш наћи путе
Јер се папи ти држиш за скуте,
Али што ће с усташама бити,
То ти више није вајде крити.
Поглавниче, јеси ли мислио 170
Кад си народ у зло увалио
И Хитлеру лудом вјеровао,
Који ти је царство обећао.
А сад збогом, драги читаоци,
И њихови вољни слушаоци, 175
Што сам знао, то сам опјевао,
Ову славну битку испричао.
Ко зна боље, може драге воље;
Ко зна више, нека само пише;
Ко зна даље, нек народу шаље. 180
Нек се прича и приповиједа
Од јунаштва и славних побједа,
О Партији што народ пробуди,
Другу Титу какву војску води,
О јунац’ма који живот дају 185
Да фашизам црни отјерају,
Да нестане фашистичког мрака,
Да засија звијезда петокрака.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
