Освојење Пазара
0001 Закукале двије кукавице
0002 У Пазару на средњему граду.
0003 То не биле двије кукавице,
0004 Но две буле, двије пашинице,
0005 У кукању оне дозивају,
0006 Дозивају Младена везира
0007 И овако њему бјесеђају:
0008 „Богом брате, Младене везире,
0009 Ти устави твоју силну војску,
0010 Нека вјетар духне са планине,
0011 Нек’ истјера маглу из равнине,
0012 Да видимо, Младене везире,
0013 Ко л’ је остао, ко л’ је погинуо!”
0014 Онда рече Младене везире:
0015 „Посестриме, двије пашинице,
0016 Ја бих ласно уставио војску,
0017 Од стра’ не см’јем зета царевога,
0018 По имену Пљакић’ Антонија,
0019 Јер се много јунак наљутио!
0020 Но чусте л’ ме, двије посестриме,
0021 Посестриме, двије пашинице,
0022 Ја ћу вас, мор’, л’јепо научит’,
0023 Предајте се и не губ’те главе!”
0024 Па повика Младене везире,
0025 Он повика из грла бијела:
0026 „Чујете л’ ме, моји витезови,
0027 Немојте се ни л’јек заговарат’,
0028 Но је л’ мајка родила јунака,
0029 Сад ви сабље остре потргните
0030 И у Турке јуриш учините!”
0031 Тако их је срећа послужила,
0032 Те Пазара града придобише.
0033 Одатле се Младен натраг врати
0034 И он онда из грла повика:
0035 „О Пазару, о бијели граду,
0036 Млоги ли су на те војевали,
0037 Ниједан те није задобио,
0038 А данас те баш, море, придоби
0039 По имену Пљакић Антоније
0040 На мегдану ђе се душе д’јеле!”
