Освитак

Освитак Писац: Јулка Стратимировић

На истоку зора руди,
На западу још је тама,
Дан целива лице ноћи —
Ја на брегу стојим сама.

Тишина је дивна, света!
Тица спава, цвеће снива.
Уљуљкано све од нојце
Покој душе, мир разлива.

Све сањари и почива
Све у једном загрљају,
А што живи, предисава
Све у једном уздисају.

Више свега једно небо
Свод свој шири — зрачну силу;
А све грли једна мајка,
Земља, у свом топлом крилу.

Па ја нисам више сама!
У души се зраци множе,
И ја слаба и немоћна
Осећам Те, силни Боже!

Будимпешта

Извор

• 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 12, стр. 354-355.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јулка Стратимировић, умро 1913, пре 111 година.