Освета Црногорска
0001 Бијела је вила кликовала
0002 Са Тисовца зелене планине,
0003 А кликује у Цуце крваве
0004 А на име сердара Андрију:
0005 "О Андрија Перовић-сердаре!
0006 "Зло попио вино на дворове!
0007 "На вјеру те Турци преварише,
0008 "Посјекоше доброга јунака,
0009 "Миџоровић-Трипка капетана
0010 "Са равнога Дола Кобиљега,
0011 "Понијеше Трипку џевердана
0012 "И његову леденицу сјајну,
0013 "Гласје бјеше на његову главу."
0014 Али сердар с вилом проговара:
0015 "Мучи, вило, стале јој с каменом!
0016 "Како ће ме Турци преварити?
0017 "Владика је Петар са Цетиња
0018 "Мир и вјеру тврду уватио
0019 "Са везиром на Херцеговину,
0020 "И ми смо се скоро састајали
0021 "С Мушовићем арслан-капетаном
0022 "И са свијем Нишицкијем градом,
0023 "И тврду смо вјеру уватили,
0024 "Мир и вјеру за годину дана,
0025 "На вјеру ме неће преварити."
0026 А вели му од планине вила:
0027 "О сердару, мајка ти јадовна!
0028 "Танка ти је вјера у Турака.
0029 "Истина је што говори вила:
0030 "Баш ускоке опремише Турци,
0031 "Мандекару Сима и Андрију,
0032 "Те Трипкову посјекоше главу
0033 "Код оваца у Чумојевицу."
0034 А кад зачу Андрија сердаре,
0035 Скочи јунак на ноге лагане,
0036 А довати дивит и хартију,
0037 Па је ситну књигу направио,
0038 А посла је на поље Трешњево,
0039 А на руке Банићевић-Станку
0040 И рођаку Дреку Косовићу;
0041 Другу пише, те је опремио
0042 Под зелену гору Буковицу,
0043 А на руке Грубачу Видаку;
0044 Трећу посла у Заљут крваву,
0045 А на руке Кривокапић-Зеку;
0046 А четврту у Грепца камена,
0047 А на руке Марку Ђуровићу;
0048 Пету посла на Трњине равне,
0049 А на руке Рогановић-кнезу;
0050 Свакојему пише подједнако:
0051 "А на ноге, Цуцке харамбаше!
0052 "На вјеру не Турци преварише,
0053 "Посјекоше Трипка капетана,
0054 "Свој крајини крило саломише,
0055 "Харамбаше наше нагрдише;
0056 "Од како смо, браћо, настанули,
0057 "Не оста ни бруке ни срамоте
0058 "У Турака ни друге крајине:
0059 "Сваки купи своју чету малу,
0060 "Хајде шњима на Рокоче равне,
0061 "А ту, браћо, да се причекамо."
0062 Таке сердар књиге опремио,
0063 А једанак на ноге скочио,
0064 Па довати сјајна џевердана,
0065 Па га ето у поље Трешњево,
0066 А отолен на Рокоче равне.
0067 Теке дође, мало починуо,
0068 Ал’ ево ти Станка и Дрекала
0069 И сокола Грубача Видака,
0070 Собом воде тридесет момака;
0071 Мало било, много не трајало,
0072 Ал’ ево ти Кривокапић-Зека
0073 И старога Марка Ђуровића
0074 И за њима тридесет јунака;
0075 Мало било много не трајало,
0076 Кад ево ти Рогановић-кнеза
0077 А за њиме четрдесет друга.
0078 Ту се саста стотина момака
0079 По избору бирана јунака.
0080 А вели им Андрија сердару:
0081 "Харамбаше, моја браћо драга!
0082 "Сваки своју поведи дружину
0083 "Крвавоме граду Нишићкоме,
0084 "Неће л’ који посјећи Турчина;
0085 "Ако би га који посјекао
0086 "И срамоту нашу осветио
0087 "Од крвава града Нишићкога,
0088 "Даћу њему двије пушке мале,
0089 "Да ваљаду педесет дукатах."
0090 Ал’ је ријеч добра испанула,
0091 Добра ријеч од добра јунака,
0092 Од сокола Грубача Видака,
0093 И овако ријеч говораше:
0094 "О сердару, драги побратиме!
0095 "Ја сам јуче из чете дошао,
0096 "Видио сам Турке из Никшића,
0097 "Минули су у Дубровник Турци,
0098 ”А пред њима Рамаданов Усо,
0099 "Имаше их тридесет пунано;
0100 "Но хајдемо да их причекамо,
0101 "Нећемо ли Турке дочекати."
0102 А то сердар једва дочекао,
0103 Па им тако ријеч бесједио:
0104 "Хајте, браћо, те их причекајте,
0105 "Нећете ли Трипка оветити,
0106 "Свој крајини образ отворити,
0107 "А ја ћу ве срести у Јабуку."
0108 Па то рече, на ноге скочише,
0109 А отолен војску окренуше,
0110 У Рудине мрке загазише.
0111 У то ноћца тавна ударила,
0112 А војници уз равне Рудине;
0113 Доклен на друм на Рудине били
0114 На крваве Ријечане равне,
0115 Ту им јутро зора осванула,
0116 А панула војска на даниште.
0117 На главицу стражу истурише,
0118 А на стржу Миловић-Видака,
0119 Који знаде друме низ Рудине.
0120 Мало стаде док огрија сунце,
0121 Али Видак са главице дође,
0122 Тако ријеч рече у дружину:
0123 "Немојте се, браћо, препанути,
0124 "Ево Турци преко Ријечана,
0125 "Сад ће овђе међу нама доћи,
0126 "Но на ноге да их дочекамо,
0127 "Да срамоту нашу накајемо."
0128 А кад чуше мрки Црногорци,
0129 На четверо војску дијелише:
0130 Једну даше Рогановић-кнезу,
0131 Да запане насред друма пута;
0132 Другу узе Кривокапић Зеко,
0133 Од лијеве стране запануо;
0134 Трећу узе Грубачу Видаче,
0135 С десне стране друма запануо;
0136 А четврту Банићевић Станко,
0137 Да острага зам’јењује Турке.
0138 А кадаке Турци нагазише
0139 На сокола Рогановић-Драга,
0140 Оспријед им бјеше ударио,
0141 Четири им главе посјекоше,
0142 И добро им спријед ударише,
0143 А остале Турке наћераше
0144 На јунака Кривокапић-Зека.
0145 И Зеко их добро дочекао,
0146 И живога увати Турчина,
0147 Те му добру посијече главу,
0148 Око њега дружина остала
0149 Посјекоше три четири главе,
0150 Натраг опет Турке заћераше
0151 На ускока Грубача Видака.
0152 И добро их Видак дочекао,
0153 Од Турчина главу посјекао,
0154 А дружина три четири главе,
0155 Натраг опет Турке наћераше
0156 На старога Банићевић-Станка.
0157 И Станко их добро дочекао,
0158 А завика грлом бијелијем:
0159 "А ђе си ми, Ђуро Трипковићу,
0160 "Да ли баба осветити нећеш,
0161 "Већ те мајка своја не гледала!
0162 "Јесам јадни Станко остарио,
0163 "Не даду ми момци грабит’ главе,
0164 "Е већ имам осамдесет љета."
0165 А кад га је разумио Ђуро,
0166 Пламена је ножа повадио,
0167 А у Турке јуриш учинио,
0168 Од Турчина главу уграбио,
0169 А дрижина друге три четири.
0170 Па наћера један на другога:
0171 Шдто утече Рогановић-Драгу,
0172 Не утече Кривокапић-Зеку,
0173 Што ли Зеку утече Турака,
0174 Не утече ускоку Видаку,
0175 А што Виду утече Турака,
0176 Не утече Банићевић-Станку,
0177 Што ли Станку побјеже Турака,
0178 За њима се момци натиснуше,
0179 Свакојега жива уватише,
0180 И добре им главе посјекоше;
0181 Седамнаест глава посјекоше,
0182 Ниједнога жива не пуштише,
0183 Ни да каже како му је било;
0184 Поваташе влахе сиромахе,
0185 Не шћеше их посјећ’ Црногорци.
0186 Не би мртва ни рањена друга
0187 Од Србаља од Црногораца.
0188 Богу фала Срби задобише!
0189 И велики шићар заузеше,
0190 Самих Турских до шездесет коња
0191 Под седлима и под товарима,
0192 И на њима роба свакојака;
0193 Посјекоше глава седамнаест,
0194 И с Турака узеше оружје.
0195 Отолен се здраво повратише,
0196 Па Турачке коње наћераше
0197 Мимо царску Омутић-паланку,
0198 Гледају их четрдест пандура
0199 С Омутића цареве паланге,
0200 Нико им се на пут не чињаше;
0201 Поперише главе од Турака
0202 На дворове Трипка капетана,
0203 А сердара дароваше дивно,
0204 Дадоше му коња оседлана.
0205 И то је било, када се чинило.
