Освета Баја Пивљанина
Чета се је мала подигнула
од питома Рисна и Пераста,
мала чета тридесет 'ајдука,
пред њима су до три 'арамбаше:
једно ти је Бајо Пивљанине, 5
а друго је Лука Бањанине,
а треће је Вујо барјактаре.
Чета пређе Дврсно и Грахово,
па Бањане пређе и Голију,
докле чета на Закамен дође 10
виш' Пивскога сјајна манастира.
Ту 'ајдуци трудни починуше,
и рујна се вина понапише,
па момачке игре започеше,
сви 'ајдуци без Пивљанин Бајо; 15
но с' измак'о, на камен студени,
преко крила држи гарубина,
рони сузе низ бијело лице,
често очи на Сељане тура,
на Сељане своју очевину. 20
Кад 'ајдуци Баја угледаше,
како сузе рони низ образе,
ниједан га питат' не 'оћаше
без његова Богом побратима
од Бањана Луке Бањанина. 25
Лука 'итро дође побратиму,
па га грли и у образ љуби
и овако њему проговара:
“Што је Бајо, Богом побратиме?
На што си се тако ражалио?” 30
А Бајо му тужан одговори:
“Прођи ми се, драги побратиме!
Ако плачем за невољу ми је.
Виђи Пиве моје старевине
и Сељана моје очевине. 35
Но погледај, драги побратиме,
колико је у Сељане кућа,
код сваке је мапа и инсана,
а што видиш ону омеђину,
поцрњела и поманатила 40
и зовина из ње поникнула
оно ти је кућа моја била.
Па једанпут врази донијеше
изјелице од Никшића Турке
и пред њима Амзу буљубашу, 45
у оца ми на конак падоше
и мом оцу зулум учињеше,
а стару ми мајку поћушнуше.
Мене тако враг нанесе црни;
имах малу пушку за појасом, 50
пустом палих и Турчина убих,
па утекох њима на брзине,
доватих се горе и планине;
те четујем и дневи и ноћи.
Немам куће ни свога савитка. 55
Куд гођ 'одим све се Богу молим
дако би ми Бог помог'о јаки,
да с' утрефим с Амзом буљубашом,
да наплатим моје дуговање;
па сам, побро, такве среће био, 60
не могох га ни очим’ виђети,
а камоли се ш њиме потрефити”.
Онда рече Лука Бањанине:
“Побратиме Бајо Пивљанине,
и мене је на Турчина криво. 65
Кад ми бјеше отац у Бањане,
ми бијасмо сиромаси љути,
па ме, побро, нужда наћерала,
да ђе служим и хљебом се храним.
Погодих се с Амзом буљубашом 70
да га служим и љети и зими.
Амзу служих за двије године,
па кад више замину земана
ја поисках, да ми најам плати.
Ништа мене за службу не даде, 75
без половну 'аљину од сукна.
Ја поисках да потпуно плати,
погођено што сам заслужио.
Не даде ми паре ни динара,
него смаче са симсије прута, 80
ошклапи ме неколико пута.
Ја бјен, грдан, синух у 'ајдуке.
Куд гођ скитах, за Турчина питах
и ниђе ми не дође до руке,
да ми моју плати замедију”. 85
Па загрли Лука побратима
и рече му: “Ајде да идемо!”
Бајо скочи од земље на ноге
и на рамо диже гарубина,
а за њиме остали 'ајдуци. 90
Затурише торбе обрамнице
и у њима лаке брашњенице,
про рамена струке сингашице.
Пређе чета преко Заводишта,
па отоле преко Суводола, 95
фатише се горе јеловине.
Када на врх од Голије били,
ту 'ајдуци сјели, починули,
разгледали Пиву и Голију.
Већ при брду навијаше сунце 100
виђе Бајо у Голији овце,
па у руке узе гарубина
и стрмо се у Голију спушти
да украде из оваца брава,
како би му чета вечерала. 105
Док се Бајо стоци примицао
даде му се нешто погледати:
кад овнова у овцама нема,
но чактари на овцама звече;
ни чобана нема за овцама 110
но за њима дивне Голијанке.
То је Бају зачуђено било,
што овнова нема у овцама,
ни момчади за стоком чобана,
па полако ђевојкама приђе. 115
Код стоке су три ђевојке младе;
па кад цуре Баја опазише
од њега се младе препадоше
и почеше бјежат' од јунака.
А Бајо им полагано виче: 120
“О ђевојке, Богом посестриме,
не бјежите, бојат' се немојте.
За вас ође душманина нема”.
Три ђевојке кад то разумјеше,
па се натраг Бају повратише, 125
бијелу му руку пољубише.
Двије шуте а старија пита:
“О јуначе, од горе 'ајдуче,
кажи ми се ко си и окле си?
Кунем ти се очињијем видом 130
и мојијем братом јединијем;
никад ником издати те нећу!”
Бајо цури ријеч говорио:
“О ђевојко, Богом посестримо,
нема сада вакта ни времена, 135
да ти име и презиме кажем,
но ти мени кажи што те питам:
камо вама од стоке овчари,
те не иду момци за овцама,
а камо ви у овце овнови, 140
те чактари на овцама звече?”
А ђевојка Бају одговара:
“О јуначе, од горе 'ајдуче,
што овнова у овцама нема,
ево има љета неколика, 145
како су се Турци осилили;
свако љето често по Голији
зулум јадној сиротињи раде:
кољу јањце, а подојче овце.
А што нема за стоком чобана? 150
Дошао је Амза буљубаша
од Никшића града бијелога,
покупио момке кроз Голију,
да му косе по ливади траву,
не плаћа им паре ни динара; 155
па ће скоро купит' пластилице
кроз Голију цуре и невјесте,
да сијено по ливади пласте”.
А Бајо јој опет проговори:
“О ђевојко, Богом посестримо, 160
били знала Амзу и познала
и је ли када скоро долазио?”
Ђевојка му на то одговори:
“Прошле ноћи у нас су ноћили
и чула сам, мој га бабо пита, 165
боји ли се икога без Бога”.
Турчин оцу одговори моме:
“Никога се без Бога не бојим,
нако ђекад Баја Пивљанина”.
Кад то чуо Бајо Пивљанине, 170
не шће Бајо цуре цвијељати,
ни њихова брава узимати,
но се натраг ка' дружини врну,
а извади три дуката жута
и дарива чобанице младе: 175
“На то вама лијепе ђевојке,
куп' те свиле и чувајте овце”.
То им рече па од њих обрну,
а мотре га лијепе ђевојке.
Кад измаче неколико Бајо, 180
двије стоје и чувају овце,
најстарија за њим потрчала.
Кад пристиже, проговори млада:
“О јуначе, од горе 'ајдуче,
причекај ме Бога ти једнога!” 185
Бајо стао, цуру ишчекао.
Цура дође, па му руку љуби:
“Кажи ми се Бога ти једнога!
Кунем ти се и вјеру ти давам,
никад ником издати те нећу!” 190
Кад то зачу Пивљанине Бајо,
насмија се, па је загрлио,
омилово к'о рођену сестру
и опет јој даде маџарију;
говори јој: “Ја сам главом Бајо”. 195
Тад о њему цура обиснула,
Баја грли и руке му љуби,
још овако њему проговара:
“Колиба је наша на осамку;
нико нема нако моје мајке, 200
сврни ми се мајци у колибу,
мајка ће те радо дочекати;
ако није вина и ракије,
доста има сира и скорупа”.
То му рече, па се натраг врну. 205
Оде Бајо стрмо уз планину,
докле дође и 'ајдуке нађе,
па тад узе срчајли - дурбина,
сврх Голије гледа на све стране,
обидује Дугу и Голију; 210
даде му се нешто погледати,
на врх Крсца код Звиздића куле,
око куле коњи повезани,
оседлани, уздом зауздани.
Гледа Бајо, па се зачудио: 215
“Боже мио, ко би оно био,
ал' су свати, ал' су кириџије?”
Но да ти је знати побратиме,
ни су свати, ни су кириџије,
но то јесу изјелице Турци, 220
једни доде од града Никшића,
други доде с Гацка поља равна,
а трећи су и од Корјенића.
Када Бајо виђе и разумје,
рече чети: “Ајте да идемо, 225
дако Бог да да их дочекамо!
Одиста ће за у Никшић поћи”.
Па га ето у Борову Главу;
ту ноћише и преконачише.
Кад ујутру сунце огрануло, 230
сиђети се Бају не 'оћаше
но се пење јели у вр'ове
па разгледа на Звиздића кулу
на коју ће поћи Турци банду.
Док почеше коње опремати, 235
управише пут Никшића града.
Турака је четрнаест друга,
а пред њима Амза буљубаша.
Бајо рече: “Благо довијека,
ево Амзе и његова друштва!” 240
Но што рече барјактаре Вујо:
“Побратиме Бајо Пивљанине,
добар сам ти сан ноћас уснио:
одиста ћеш шићар задобити,
а ја ћу ти Бајо погинути 245
или ране грдне задобити.
Е сам снио и у сан видио:
црни гавран на рамо ми паде
и прекри ме крилом његовијем”.
А Бајо му на то одговори: 250
“Сан је лажа, а Бог је истина;
но преда њи' да им запанемо!”
Бајо мјесто за причек потражи
и на троје раздијели друштво:
у најпрву постави бусију 255
побратима Луку Бањанина,
па до њега барјактара Вуја,
трећу себе с неколико друга;
па им Бајо збори и говори
да се не би који преварио 260
ни од ока пушку опалио,
док његова чује гарубина:
“Ја ћу знати, кад ћу почињати”.
Теке Бајо разредио друштво,
кад ево ти Амзе буљубаше 265
и тринаест за њим сератлија
на атима и на парипима.
Но одвише Амза осилио,
истакао напријед ђогата;
јасно пјева, Баја припијева: 270
“Ђе си Бајо, од горе 'ајине?
Но ако си јунак к'о те кажу,
је л' те каил да се састанемо?
А слушајте, моја браћо Турци,
јутрос су ми допанули гласи 275
за 'ајдука Баја Пивљанина,
да се Влаше кроз Голију скита”.
Таман тако у ријечи Турци,
међу се их пуштише 'ајдуци.
Лука сваког пропушти мимо се, 280
док на Баја они наиђоше,
а Бајо их броји гарубином.
Па на Амзу пушку заватрио
на мјесто га дивно погодио:
посред прси и сјајнијех тока, 285
паде Турчин низ коња ђогина,
омануше бакрачлије празне.
Тад 'ајдучке пушке зацикташе,
на коње се Турци пометоше;
неколике и од њих пукоше 290
барјактара Вуја обранише.
'Ајдуци су арлак учињели.
Одоше се 'ајдуци грабити,
ко ће више глава уграбити.
Ђавољега жива не пуштише, 295
ни да каже како им је било.
Но кад сташе шићар дијелити,
Бајо узе токе са Турчина,
још говори Бајо 'ајдуцима:
“Ваљају ми вола ораћега. 300
А ти побро Бањанине Лука,
ево тебе Амзина ђогата,
ваља ђогат што си га служио,
побратиме, за двије године”.
Осталима шићар раздијели, 305
свакојему другу подједнако.
Па с’ отолен чета подигнула,
барјактара Вуја понијела
и нашли му код мора доктора
и његове ране лијечише, 310
докле им је Вујо оздравио.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
