Кукај, кукај сиња кукавице,
Рано кукај те девоће буди,
Да ранимо, гору да палимо.
Сва је гора огњом изгорела,
Сал остаде камен стеновити, 5
На њег седи Јован јаровити.
Он си седи па године броји:
„Све године, згодне и незгодне,
Овај годин најнезгодна беше:
Ора, копа - не теја се роди, 10
Кова злато - Турци га отеше.“
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 118.
