Орање Марка Краљевића5
0001 Синоћ Марко вечерао с мајком
0002 И с Јелицом, вјенчаном љубовцом,
0003 А с Анђушом, рођеном сестрицом.
0004 А кад Марко био вечерао,
0005 Њему мајка ријеч проговара:
0006 ”О мој сине, Краљевићу Марко!
0007 Што ти трпјех, већ трпјет не могу
0008 Од прикора наш’јех сусједица,
0009 Да ме Марко лупештином раниш.
0010 А тако ти вјере и закона!
0011 Ти батали шарца, коња твога,
0012 И батали свијетло оружје.
0013 И прихвати два пара воловса
0014 И прихвати рало од орања,
0015 Па ти хајде испод Романије,
0016 Ђено ти је твоја бабовина,
0017 Па узори поља широкога
0018 И посији бјелицу шеницу,
0019 Да би нами Бог и срећа дала,
0020 Да би, синко, нами уродила,
0021 Чијем бих се стара преранила.”
0022 Када Марко разумјио мајку,
0023 Оде арко санак боравити.
0024 Кад у јутру саба зора била,
0025 Рано ти је подранио Марко.
0026 Он батали шарца од мегдана
0027 И он спреми свијетло оружје,
0028 А прихвати торбу струњавицу.
0029 У њу ставља меса дебелога
0030 И бијела круха шеничнога,
0031 Ставља у њу вина и ракије.
0032 Баци торбу на плећи јунашке,
0033 Ево Марка низ танчицу кулу,
0034 Докле спане у росне ливаде.
0035 Па ишћера два пара волова
0036 И прихвати рало од орања,
0037 Оде здраво из Прилипа свога.
0038 Кудгод иђе, Романији сиђе.
0039 А да видиш дели Краљевића,
0040 Оне не оре поља широкога,
0041 Него оре друмом и планином,
0042 Вазда Марко о ђаволу ради.
0043 А већ се је подне премакнуло,
0044 Кад се Марку било додијало
0045 Орајући друмом и планином,
0046 Па из рала испушти волове.
0047 Баци ралом низ дугу планину,
0048 А он сједе на студену ст’јену
0049 И потегну торбетину своју,
0050 На стијени стаде благовати,
0051 А све гледа гором Романијом,
0052 Све погледа тамо и овамо,
0053 Хоће л’ ђегођ кога угледати.
0054 Док се њему погледати дало,
0055 Погледати низ гору зелену
0056 И угледат црног Арапина,
0057 Ђено јаше хитру бедевију
0058 И он гони три товара блага.
0059 Кад се Арап ближе премакнуо,
0060 Он ми Марку божју помоћ виче:
0061 ”Бог помого, големи орачу!
0062 Кажи мени јунак по истини,
0063 Ер сам чуо, а људи ми кажу,
0064 Да имаде у овој планини,
0065 Да имаде тешка лупежина
0066 По имену Краљевићу Марко?
0067 Ако бих те умолити мого,
0068 Прати мене гором Романијом
0069 До широког поља станболскога,
0070 Добро ћу те Арап даровати.”
0071 Ал му рече Краљевићу Марко:
0072 ”Ајде с миром, црни Арапине!
0073 Не бој ми се лупежине Марка,
0074 Одавна је погинуо Марко,
0075 Турци су му главу откинули
0076 И одн’јели, цару даровали.”
0077 Опет њему Арап проговара:
0078 ”Почуј мене, големи орачу!
0079 Јоште данас тога не вјерујем,
0080 Да су Марка погубили Турци.
0081 Већ ме прати до поља станболског,
0082 Добро тебе оћу даровати.”
0083 А када га разуамио Марко,
0084 Баћи торбу на плећи јунашке,
0085 _А прихвати дренову тољагу,
0086 Па га прати гором Романијом.
0087 Здраво су ти они путовали,
0088 Здраво сађу у станболско поље
0089 Па говори Краљевићу Марко:
0090 ”Доста веће, црни Арапине!
0091 Ја пратио до санболског поља,
0092 Даље ти се ни макнути не ћу.
0093 Плати мене, што сам те пратио.”
0094 Ал му рече црни Арапине:
0095 ”А не луди, големи орачу!
0096 Ја те немам откле даровати,
0097 Царева се хазна не отвара,
0098 Док не дође цару на диване,
0099 Па ти ходи к цару на диване,
0100 Хоће тебе царе даровати.”
0101 Када га је разумио Марко,
0102 Срдно њему Марко проговара:
0103 ”Плати мене, црни Арапине!
0104 Ја се тамо ни мкнути не ћу.”
0105 А да видиш црног Арапина,
0106 Ђе на Марка наћера кобилу.
0107 Сује Марку и оца и мајку,
0108 Још потеже троструку канџију,
0109 Па ми Марка по плећима туче.
0110 А да видиш дели Краљевића,
0111 Ђе прихвати дренову тољагу,
0112 Замануо, Арапа удрио,
0113 Преко плећи њега ударио,
0114 Паде Арап на главу у траву.
0115 А да видиш јадног Арапина,
0116 Прама Марку искечио зубе.
0117 Мисли Марко, да се Арап смије,
0118 Па га опет тољагом удрио,
0119 Удари га по глави јунашкој,
0120 Сву му главу био проломио.
0121 Па прихвати арапску кобилу
0122 И њојзи се бачи у рамена.
0123 Зајми Марко три товара блага,
0124 Гони Марко здраво и весело,
0125 Гони Марко Прилипу б’јеломе.
0126 Кад је дошо пред бијелу кулу,
0127 Преда њ стара излазила мајка,
0128 Коња прима, а за здравље пита
0129 И овако Марку проговара:
0130 ”Добар дошо, мој једини сине!
0131 Брзо ти се поља узорао
0132 И посијо бјелицу шеницу,
0133 А још брже нами уродила,
0134 Тер си нашем двору доћерао.”
0135 Али Марко мајци проговара:
0136 ”Ето теби, моја мила мајко!
0137 Ето теби бјелице шенице,
0138 Да т’ не коре твоје сусједице,
0139 Да те Марко лупештином раним.”
0140 Кад то чула остарјела мајка,
0141 Растовари до три коња врана.
0142 Кад је стара благо сагледала,
0143 Овако је била бесједила:
0144 ”Ман’ се, Марко, врага и орања,
0145 А прихвати, што је за мегдана.
0146 Ја имадем блага за старости,
0147 Чијем ћу се стара саранити.”
