Орао устрељен
| ←Орао и лисица | Орао устрељен Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Лав и лисица→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Орао сеђаше на једном високом месту, обзирући се не би ли што себи за ручак уловити упазио. Но, — како се често случава — ко друге лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити. А кад упази на крају дршка стреле орлова пера: „О бедни ја, — издишући рече, — моја ли ме иста убијају пера? Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!”
Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу. Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче. Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада њихова научити да их љубе и почитују? Подајте деци вашој из прве младости пример добродјетељи, ако желите да вам добра буду, а навластито: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Такав буди родитељем својим какву желиш сам имати децу”. — Право се орао на своје перје тужи. Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати? Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|