Опомена

Војислав Илић

Опомена

Опомена Писац: Војислав Илић

О, свенуће кратко миље — слађано,

И престаће бурно доба млађано,

Кô звук песме, што се хори весело,

Или цвеће, што је давно увело.

Зашто стрепиш, мила моја грлице,

И обараш сјајне очи, звездице?

Што румениш — кад ти песма лагана

Зажубори бајно име — драгана!

Ах, победи срца твога страх и стид,

Веселији, слободнији узми вид:

Јер је љубав тако слатка, пламена,

А младост је врло кратка времена.

И кад свене бурно доба млађано,

Тек сећање заостаје слађано,

Што нам буди хладне груди весело,

И жубори као цвеће увело...

новембар, 1881 год.)

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 118.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.