Опклад мужа и жене

Окладе се једном муж и жена ко ће од њих двоје прије проговорити од јутра до мрака. У што ћемо? упита муж жену — У три ораха и шест љешника, па кад рекоше тада и умукнуше. Почну ђеца запиткивати којешта час оца, час мајку, па видећи да им ништа не одговарају до испред самога по дна, препану се и почну плакати те на њихов плач дотрчи и мушко и женско из комшилука да упитају шта је, па кад разумију што је и како је, почне неко мужа а неко жену питати: што ти се догодило за бога!? а они обојица кажују им у прсте три, па шест (т. ј. 3 ораха и 6 љешника) те комшије реку сви да су их сплеле некакве мађије, те брже пошљи за попа. Кад поп дође све му кажу шта је, па их и он упита, а они њему исто кажу прстима као и прије, а поп рече људма: вежите ви мужа, а ја ћу жену те је притисне к себе и почне да је веже. Мужу би мука гледати да му се поп дрма са женом па проговори: мируј, попе! то сам ја за себе набављао; а жена скочи на мужа: давај оклад овамо. — Какав оклад? упита је поп. — Богме три ораха и шест љешника.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 12–13.