* * *
Опет то исто
Доцне појдо из нове меане,
Моја драга из врућа амама:
Сретосмо се на сред ат-мејдана.
Ја јој реко: уклон' ми се с пута,
Она ми се не шће уклонити. 5
И ја појдо да испред ње пројдем,
Запе мени ковча од чакшира
За Анкине гаће колајлије;
А ја појдо да ковчу одапнем,
Запеше ми кључи од саата 10
За Анкину ибришим тканицу;
И ја појдо да кључе одапнем,
Запе мени пуце од гроца
За Анкине о грлу дукате;
А ја појдо да пуце одапнем, 15
Пом'јешасмо брке и солуфе;
Гдје падосмо ту и осванусмо,
Туде нас је сунце затјецало.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 259-260.
