Опет то, мало друкчије (Вук 3)

0001 Вино пије Ограшић сердару
0002 Са даиџом старцем Кариманом
0003 Насред Бишћа града бијелога;
0004 А пошто се напојише вина,
0005 Онда рече Ограшић сердару:
0006 „Мој даиџа, стари Каримане!
0007 „Што те питам, да ми право кажеш:
0008 „Што ни бјеху бољи наши стари,
0009 „Што им боље пролазаху ствари,
0010 „И боље их паше миловаху,
0011 „И везири боље дариваху,
0012 „И од чове ћурке пригртаху?”
0013 Но да рече Каримане стари:
0014 „Мој сестрићу, Ограшеновићу!
0015 „Што ме питаш, право да ти кажем:
0016 „Што ни бјеху бољи наши стари,
0017 „Они јесу чете четовали,
0018 „За коње се н’јесу заклањали,
0019 „Ни од коњах метериз градили,
0020 „Но су они чинили урише
0021 „Све са сабљом и десницом руком,
0022 „Из каура робље изводили,
0023 „Из каура износили главе,
0024 „Па пашама главе поклањали,
0025 „А везире робљем даривали;
0026 „Са тога их паше миловаху,
0027 „И везири даром дариваху.”
0028 Тада рече Ограшић сердару:
0029 „Мој даиџа, стари Каримане!
0030 „Да би мене не родила мајка
0031 „Ни мушкијем опасала пасом,
0032 „Ни јуначким довикала гласом,
0033 „Но кобила, која ђога мога,
0034 „Ако чудо неко не учиним;
0035 „Ја сам чуо, ђе говоре љуђи:
0036 „Диклић Јањо чардак направио
0037 „На саставак Саве и Кораве
0038 „Без фермана цара честитога,
0039 „Без тестира са Босне везира;
0040 „Ту је чудне дворе начинио
0041 „На шездесет и седам диреках;
0042 „Ту је врга’ шездесет пандурах,
0043 „А пред њима Крајинића Рада,
0044 „Да управља и заповиједа,
0045 „Ја ћу силну војску покупити,
0046 „Зваћу неке Турске поглавице:
0047 „Саврх Бишћа Османбеговића;
0048 „Сасред Бишћа Попрженовића;
0049 „Садно Бишћа Огојеновића;
0050 „Испријека Гологлавовића;
0051 „Од Новога града бијелога
0052 „Два Бумбића и два Бадњевића
0053 „И четири Хазнадаровића;
0054 „Бурин-бега од Јасеновога;
0055 „Од Фалема малога диздара,
0056 „Мали пораст, плећих широкијех,
0057 „Из бојна се седла не виђаше,
0058 „Ваљатно је, Бог да га убије!
0059 „Од Удбиње Хрњавину Муја
0060 „И његова лудога Алила;
0061 „Од Орашца будалину Тала;
0062 „Од Кладуше старца Ћејфан-агу,
0063 „Сиједа му и брада и глава,
0064 „И он носи пушку шеишану,
0065 „По ње му је крвју заливено,
0066 „А од по ње вуком зашивено,
0067 „А на њу је од међеда глава,
0068 „А каква је власи је узели!
0069 „Јаше стари суру бедевију,
0070 „Какова је, изјели је вуци!
0071 „Покривена суром међедубин,
0072 „Те ћу силну војску покупити.”
0073 Како река’, тако учинио,
0074 Велику је војску окупио,
0075 Шњоме хојде на старо селиште.
0076 На селиште, давно разбојиште,
0077 Ту се бјеше сила сакупила;
0078 Но да рече будалина Тале,
0079 Он говори старцу ћејфан-аги:
0080 „Куда си се, кило, подигнула?
0081 „Да се с тобом ђеца подругују!”
0082 За то стари ни хабера нема.
0083 Но говори Хазнадаровићу:
0084 „Куд ћеш војску, Ограшић-сердару?”
0085 А сердар му ријеч проговара:
0086 „Хоћу с војском на Дугу пољану,
0087 „А Диклића чардак похарати,
0088 „И посјећи шездесет пандурах,
0089 „Уфатити од крајине Рада,
0090 „Повешћу га на дворове жива,
0091 „Оправит’ га цару у Стамболу.”
0092 Ма не вели туре: ако Бог да!
0093 Како што му ни помоћи не ће.
0094 Ондолен се сила загонила,
0095 Ударише на Дугу пољану,
0096 Робе робје, а сијеку главе,
0097 Они пале куле и чардаке,
0098 Опалише сву Дугу пољану,
0099 Па уд’рише на Диклића кулу;
0100 Но се бране шездесет пандурах;
0101 Ал’ долеће стари Ћејфан-ага,
0102 И упали сјајну шеишану,
0103 Од чардака дирек опучио.
0104 Да је коме стати, па поглејат’!
0105 Сва је сила на чардак уд’рила,
0106 Из чардака крвца удараше,
0107 Ту погибе педесет пандурах,
0108 Само седми остануо Раде,
0109 На Рада су једанаес ранах,
0110 Ма се бије, ка’ да рањен није.
0111 Од шездесет и седам диреках
0112 На седам је чардак остануо,
0113 А шездесет саломише Турци,
0114 Ондолен се Турци повратише,
0115 Они воде трист’ и тридес робах,
0116 Но се загна будалина Тале
0117 На дворове Вучкулинов-Вука,
0118 Похара му бијеле дворове,
0119 И његову секу заробио,
0120 Исто љубу Крцуновић-Пера.
0121 Мало било, ништа не стануло,
0122 Али трче Срби од крајине:
0123 Диклић Јањо на коња путаља,
0124 А за њим је триста коњаниках:
0125 Зове Јањо Крајинића Рада:
0126 „Јеси ли ми у животу, Раде?”
0127 Но му јадни Раде одговара:
0128 „Ево, Јањо, ђе ране завијам;
0129 „Погибе ми педесет пандурах,
0130 „А чардак ти саломише Турци;
0131 „Да је просто, ко је погинуо!
0132 „Но непросто робје у Тураках!”
0133 У ријечи, које бесједио,
0134 Иде јунак Вучкулинов Вуче,
0135 А за њим је војске пет стотинах;
0136 И он стаде на своје дворове,
0137 Па се уд’ри руком уз кољено:
0138 „Авај, Вуче, дом те не видио!”
0139 Али трећа војска испанула,
0140 Пред њоме је Крцуновић Перо;
0141 Када дође пред своју тазбину,
0142 Али му је љуба поробјена,
0143 То се Перо бјеше напучио,
0144 А завика Вучкулинов Вуко:
0145 „А сад, браћо, ако Бога знате!”
0146 Когођ дође, он загон учиње.
0147 Достигоше харамије Турке,
0148 Стигоше их на селишта стара.
0149 Да да ли је погледати коме,
0150 Кад им Српска сила кеисала!
0151 Вика сабља од крајине Раде,
0152 Вика јунак Вучкулинов-Вука:
0153 „Ха сад, браћо, за вјеру Христову!”
0154 Па у Турке коње угонише,
0155 Но дочека стари Ћејфан-ага
0156 На велику суру бедевију,
0157 На њег’ уд’ри Вучкулинов Вуко,
0158 Стан’ да видиш муке од старине!
0159 Вуко јаше хата коња врана,
0160 А вранац’ је гиван на кобилу,
0161 За гриву је фата под Турчином.
0162 Посјекоше старца Ћејфан-агу
0163 И са њиме другах пет стотинах,
0164 И отеше робље свеколико.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 196-200.