Опет то, мало друкчије (Ђевојка клела драгога)

* * *


Опет то, мало друкчије

Мајка Мару кроз три горе звала
     (Бајер башка, Рушка гора
     Српска бити мора.)
Јеси л' Маро, убјелила платно?
              -
Ннјесам мајко, ни до воде дошла:
              -
Драги ми је воду замутио!
              -
Кун' га мајко, и ја ћу га клети!
              -
Тавница му моја њедра била:
              -
Б'јеле руке синџар око врата.
              -
Мила моја, он се удавио!
              -
Мајко моја, врућом погачицом;
              -
Мнда моја, он се објесио!
              -
Мајко моја, мени око врата;
              -
Мила моја, пушка га убила!
              -
Мајко моја, у те погодила:
              -
Мила моја, вода га одн'јела!
              -
— Мајко моја, к мен’ га донијела!


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 87-88.