* * *
Опет тада
Сунце ми је на истоку, хоће да дође,
Млада Стане на походу, хоће да пође,
Бабо јој се смјерно моли: „Не иди, Стане!"
Млада Стане одговара тихо смјерено:
„Богме, хоћу, мој бабајко, бријеме ми је, 5
„И тамо ми баба кажу, колик' да си ти."
И овако јој припијевају и мајку и браћу
и сестру да је моле да не иде.
[Упореди напред бр. 3 и 14 бр. 59]
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 52.
