* * *
Опет тада
(Бокешка).
У вр'јеме славна прољећа,
Славнога и веселога,
Кад свако ћета цвијеће
И пруће пуца лозове,
Јово се на пут справљаше 5
На пут у славне у Мљетке.
На пут га заста вријеме,
Сврну ми јунак под Задар,
Под Задар под тај био град.
У Задру коло играше, 10
Он пође коло да види,
Кад свака сестра уз брата,
Вјерена уз вјереника,
Удата уз господара,
А једна сама код кола. 15
Стаде јој јунак горити:
„Бора ти, драга ђевојко!
Што си ти сама код кола?
Ал' ти је мајка умрла,
Ал' те још није вјерила?“ 20
Она ми њему говори:
„Бора ми, драги јуначе!
Није ми мајка умрла,
И она ј' мене вјерила,
Ово је девет година 25
Мојега ја вјереника
Нијесам оком виђела.“
Рече јој: „Душо, јес' моја?“
Она ми њему говори:
„Да чија, душо, нег твоја?“ 30
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 100-101.
