* * *
Опет тада
Сунце је над заодом, оће да зађе,
Милка је на пооду, оће да пође,
Најмлађи братац пред коњма стоји,
Деснпцом руком за узде држи,
А левом руком на сунце маше: 5
Лако, полако, сунашце јарко!
Док ми се мила сеја с родом изљуби,
С родом изљуби, с мајком опрости.
[Упореди напред бр. 25 и 113]
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 66-67.
