* * *
Опет тада
Заспала лепа Милка мајци на крилу,
Мајка је буди, у очи љуби,
У очи љуби, тијо беседи:
Пробудите се, очице чарне,
Па погледајте на беле дворе, 5
На двору су ти кићени свати,
Свекрови редом стоје, дара чекају.
Али беседи Милка девојка:
"Свекрови, родитељи, опростите мени,
"Мајка ме тајом дала, нисам ни знала, 10
"Па сам јој за то јутрос заспала."[1]
|
|
Референце
- ↑ За ову пјесму кажу да је спјевала некаква мајка, која је своју шћер натјерала да пође за недрагог, па онога јутра кад су имали сватови доћи, дјевојка од жалости умре, те кад
су сватови дошли, нађу је мртву на материном крилу, а мати је онда почела ту пјесму пјевати.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 62.
