Опет срце побеђено...

Опет срце побеђено... (Wieder ist das Herz bezwungen)  (1844) 
Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Стојан Новаковић


Опет срце побеђено,
Спурила се срдња пуста;
Опет нежних осећаја
Месец Мај ми створи тушта.

Јутро, вече опет наглим
Куд најживље крсте стазе;
Опет мотре моје
Своју лепу да упазе!

Крај зелене опет реке
И на мосту опет стојим —
Ах, проћи ће, можда она,
Спазиће ме оком својим.

Где водопад хучи, чујем
Нарицање опет ти’о,
Разбира се срце моје,
Шта је жубор говорио.

Опет стазам’ забаченим
Залут’о сам занет собом,
А тичице с’ у шумарци
Подругују заљубљеном!

Извор

уреди

1865. Вила. Година прва, број 42, стр. 511-512.