Опет смрт Арсена патријара
0001 Разболе се Арсен патријаре
0002 У честиту Бечу немачкоме,
0003 Разболе се и оће да умре.
0004 Код њега се нико не десио,
0005 Већ владика Исаије мудри
0006 И два ђака, два писара млада,
0007 Једно српски, а друго латински,
0008 Српски је Соколовић Теша,
0009 А латински Томаше Петрович,
0010 Протосингел млади Вићентије.
0011 Ал’ беседи Исаије мудри:
0012 „Патријаре, жалости велике,
0013 Патријаре, и отац и мајко,
0014 А ди тебе суђен данак нађе
0015 У овоме Бечу немачкоме,
0016 Те те немам ожалити с киме,
0017 Без нашије стари свештеника,
0018 Без се наше господе ришћанске!”
0019 Па погледа на писаре младе,
0020 И писари књигу написаше,
0021 Послаше је Јозепу ћесару:
0022 „Светла круно, Јозепе ћесаре,
0023 Патријар се српски преставио
0024 У честиту у Бечу вашему,
0025 Па га проси Исаија мудри
0026 Да га носи низу тија Дунава,
0027 До окриља до Врушке планине,
0028 До убава места Крушедола,
0029 До гробнице Максима владике”.
0030 А кад књига дође до ћесара,
0031 Јозеп ћесар на ручку бејаше
0032 И код њега дванаест судија,
0033 Што ћесару могу да пресуде.
0034 Гледи књигу Јозепе ћесаре,
0035 Књигу гледи, грозне сузе рони.
0036 Питају га дванаест судија:
0037 „Светла курно, Јозепе ћесаре!
0038 Каква ј’ књига, откуд ли је дошла,
0039 Шта ли вама бела књига каже,
0040 Каж’те нама што вам књига каже?”
0041 Ал’ беседи Јозепе ћесаре:
0042 „О, судије, моји официри,
0043 Патријар се српски представио
0044 У честиту у Бечу нашему,
0045 Па га проси Исаија мудри
0046 Да га носи низ тија Дунава,
0047 До окриља до Врушке планине,
0048 До убава места Крушедола,
0049 До гробнице Максима владике!”
0050 А судије сташе беседити:
0051 „Светла круно, Јозепе ћесаре,
0052 Те ако се овде преставио
0053 Арсеније у Бечу нашему,
0054 У честиту у Бечу нашему
0055 Господ му је душу преватио,
0056 А нама је тело оставио
0057 Да ми тело тамо не пуштамо,
0058 Већ да овде лепо саранимо
0059 Код нашега старога ћесара ─
0060 Господара поред господара;
0061 Ако ли баш и ни тако неће,
0062 А ми да га у Рим однесемо
0063 Код светога и Петра и Павла ─
0064 И оно су њини апостоли!”
0065 Написаше другу књигу белу,
0066 Метуш’ на њу дванаест печата,
0067 А трин’есто ћесареву руку,
0068 Послаше је Исаији мудром.
0069 Узе књигу Исаије мудри,
0070 Гледи књигу Исаије мудри,
0071 А кад виде шта му књига каже,
0072 Он запишта као змија љута:
0073 „Патријаре, и отац и мајко,
0074 Патријаре, велика жалости,
0075 Не даду те господа немачка
0076 Да те носим гди си наручио!”
0077 Па погледа на писаре младе,
0078 Писари фришко књигу написаше:
0079 „Светла круно, Јозепе ћесаре,
0080 Пуштај тело ди је наручено,
0081 Јер тако ми Бога великога,
0082 Како ћу годе књигу пропустити
0083 И до Срема и до рамне Бачке,
0084 Све су тамо србљи витезови,
0085 Све под пушком и под бритком сабљом,
0086 До дан до два оће под Беч доћи
0087 И тебе ће из стола кренути,
0088 Баш из стола Јозепа ћесара,
0089 Рад нашега славна патријара!
0090 Него пуштај гди је наручено,
0091 Дај ти мени танку шајку лађу
0092 И дај мени триста пратилаца
0093 Да ме прате до воде Дунава,
0094 А оданде што ми вишњи Бог да!”
0095 Цар му даде танку шајку лађу
0096 И даде му триста пратилаца,
0097 И сам га је ћесар испратио
0098 Баш сам собом, до воде Дунава.
0099 Оданде се и сам отиснуо,
0100 Па отиде низ тија Дунава,
0101 Те се није уставила лађа
0102 Док не дође под Пожуна града,
0103 Те се онде уставила шајка.
0104 Ал’ изиђе девет јежевита
0105 Да му отму тело господарско,
0106 Баш га мисле на огањ сложити.
0107 Врло ј’ мудар Исаије мудри,
0108 Брже шајку отиште од брега,
0109 Нигде с’ после није уставила
0110 Док не дође граду Варадину,
0111 Те се онде уставила шајка.
0112 Глас дадоше у место Карловце,
0113 У Карловци звона ударише,
0114 Преватише славна патријара,
0115 Однеше га горе кроз планину
0116 На шест врани коња без белеге,
0117 И кочије црним покројили,
0118 Однеше га Крушедолу славном,
0119 Господара окрилише лепо,
0120 Окрилише, саранише лепо
0121 У гробницу Максима владике ─
0122 Почивају свети и честити.
