Опет свети Саво

Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Мили Боже, чуда големога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката?
„Ваља да је расковао благо
„На наџаке и на буздоване
„И добријем коњма на ратове.”
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Не лудујте, господо ришћанска!
„Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
„Ни добријем коњма на ратове,
„Већ је бабо похарчио благо
„Све градећи млоге задужбине:
„Док је Свету горе подигао
„И Виландар цркву начинио,
„Ту је дао двије куле блага;
„Док начини високе Дечане
„У приморју код воде Бистрице,
„И два стуба светитеља Ђурђа,
„Оба стуба виш’ Новог Пазара,
„Студеницу на Влаху Староме,
„Ту је дао једну кулу блага;
„Док начини цркву код Требиња
„Миљешевку на Херцеговини,
„И Довољу близу горе Црне;
„И Тројицу надомак Таслиџе
„Украј воде украј Ћиотине;
„Рачу цркву украј воде Дрине,
„И Папраћу близу Борогова,
„И Вазућу крај воде Криваје,
„Озрен цркву насред Босне славне,
„И Гомељу на граници сувој;
„Моштаницу у Крајини љутој,
„Ту је дао једну кулу блага.
„Осталога што претече блага,
„Остало је благо похарчио
„Зидајући по калу калдрме
„И градећи по водам’ ћуприје
„Дијелећи кљасту и слијепу,
„Док је души мјесто уватио,
„Седам кула блага похарчио:
„Ето бабо куд похарчи благо!”
Онда рече господа ришћанска:
„Бе аферим, Немањићу Саво!
„Кад имасте седам кула блага,
„Те знадосте управити благом.
„Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!”
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.