Опет освојењө Новога

* * *



Опет освојењө Новога

Што ми цвили у Новоме граду?
Ал' је змија, ал' је б'јела вила?
Нит' је змија, нит' је б'јела вила.
Да је вила, та б' у гори била,
Да је змија, та б' у стјени била, 5
Него цвили паша господине,
Цв'jелећи је б'јелу књигу пис'о,
Пак је шаље бјелом Цариграду
А наиме цару господину,
У књизи му 'вако бесједио: 10
„Вај ти, мили царе, господине,
„Ако хоћеш да смо твоји Турци,
„Помози нам сада у невољи!
„Лауд нам је код Новога града,
„Око њега покопао шанце, 15
„По њима је поградио табле,
„Напeрио бумбе и лумбарде,
„Своје полак погубио војске,
„Још Новога не ће да остави,
„Нег град бије са четири стране!“ 20
Књигу гледа царе господине,
Кад га јунак књигу загледао,
Удрио се руком по колену,
Јоште пада на земљицу црну,
Па је црну земљу заклињао: 25
„Земљо, земљо, узми мене у се,
„Да не слушам јада од Новога,
„И од града и од паше мога!“
Пак узимље тинтe и папира,
Пак ми пише једну књигу малу, 30
Пак ми шаље до Боркоса града,
А на име паши, Милим паши,
У књизи му 'вако говорио:
„Вај ти паша, мили господине,
„Господине, моје поување, 35
„Купи војску, што највише можеш,
„Пак је води до Новога града,
„Код њега је Лауд генерале,
„Његову ћеш разагнати војску,
„И жива ћеш њега уловити, 40
„Ал' од њега донијети главу,
„Пак ћеш дати цару за јабуку,
„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Честита ћу тебе учинити!“
Књигу гледа паша Милим-паша, 45
Све ми књиге разгледао није,
Ал' поседе добра коња свога,
Пак ми иде од града до града,
И силну је сакупио војску.
Све је турска притиснула војска; 50
Од Цазиња до Новога града.
Леже паша санак боравити,
Мирно трену, још се брже прену,
Как сазивље младе Мустај-беге:
„Вај Бога вам млади Мустај-бези, 55
„Оте мени санак толмачити!“
Ал' долазе млади Мустај-бези,
Санке каже паша Милим паша:
„Магла пала од Цазиња града,
„Од Цахиња до Новога града, 60
„В'јетар дуну од земљице црне,
„Пак одaгна маглу од облака,
„Из облака соко полијеће,
„Пак он паде Новом на бедеме,
„Бедем кити са четири стране!“ 65
Ал' говоре млади Мустај-бези:
„Вај Бога ти паша Милим-паша,
„Лако ћемо санак толмачити:
„Што је магла од Цазиња града,
„Од Цазиња, пак све до Новога, 70
„То је турска притиснула војска;
„Што им в'јетар из земљице дуну,
„Пак одaгна маглу под облаке,
„То ће Лауд разагнат' нам војску;
„Што ми соко из облак' пол'јеће, 75
„Пак ми пада Новом на бедеме,
„То ће Лауд Нови освојити,
„И по њему поновити куле!“
Ништа паша тога и не слуша,
Него пише једну књигу малу, 80
Пак је шаље Лауд генералу,
Да остави код Новога шанце:
„Ако ли ми оставити не ћеш,
„Сву ћу теби разагнати војску,
„И жива ћу тебе ухватити, 85
„Ал' од тебе донијети главу,
„И даћу је цару за јабуку!
„Пријећи ћу Уну воду ладну,
„Поробићу земљу Босну равну,
„У Карловци напити се вина, 90
„Све ћ' поробит' ја до Вараждина!“
Књигу гледа Лауд генерале,
Ону гледа, другу руком пише,
Пак говори Лауд генерале:
„Вај ти паша, наша прдaчино, 95
„Стар га јунак јесам поб'jегнути!
„Него оћу тебе дочекати,
„Итрим прахом и оловом тешким!"
Бјели данак брзо њима прође,
Данак прође тавна ноћца дође, 100
Сва господа на вечеру сјела,
Ал' не сједа Лауд генерале,
Него шеће од табле до табле,
Још говори Лауд генерале:
„Вај Бога вам, моји Писместори, 105
„Писместoри, моје поување,
„У јутру ће ударити Турци,
„Дарујте ми устромане Турке,
„Нека реку устромани Турци:
„Какви с' оно у Лауда вуци!“ 110
Тавна ноћца, тек што легли, прође,
Ноћца прође, бјели данак дође,
Удари га паша Милин-паша,
Удари га са четири стране.
Командира Лауд генерале, 115
Командира триста Писместора:
„Вај Бога вам, триста Писместора,
„Упал'те ми триста лумбарада,
„Дарујте ми устромане Турке!“
Упали га триста Писместора, 120
Упали га триста лумбарада,
Половицу Турака је пало,
Полак оно, што беше остало,
Плећа даде, па бегати стаде,
Командира Лауд генерале, 125
Командира Угра лаганога,
Да испрате устромане Турке.
Које ми је Туре измицало,
Оно Туре јесте говорило:
„А тако ми рама и ћитапа, 130
„И тако ми мојега курана,
„Би волио да с' н'јесам родио,
„Нег што сам се овде догодио,
„Кад је Лауд Нови освојио!“
Али паша пише из Новога: 135
„Вај Лауде, дико ћесарова,
„Бјеле ти се посвјетиле руке,
„Кад засјече код Новога Турке!
„Ево ти се дајем и предајем,
„И ево ти од Новога кључе!“140


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 94-98.