Отворите главни мени
Опет многа лета
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg

Опет многа лета



Опет многа лета,

Опет пуне чаше

Докотураше се

Међу друштво наше.


Опет срца наша

У вкну се мију,

Да ј' трулежи светске

Како не исмију.


Ал' баш, мила браћо,

Посрнули ми смо,

Одавна се 'вако

Ми опили нисмо.


Одавна је, кад смо

Сви заједно били

И код пуног стола

'Вако слатко пили.


Није л' боље тако

Као сада што је,

Кад погледаш оком.

Све удвојено је.


Два неба се крећу,

Два сунашца сјају —

Столови и клупе

Све се гомилају.


А драге се смеше,

Роје им се очи,

Ко ће да одоли

Да у рај не скочи?


А још рајак, браћо,

Преудаљен није,

Ето, видите га,

Где с' у вину смије.


Зато чаше горе,

Свак' на искап мора!

Колико капљица

Толико злотвора!




НапоменеУреди

  • Објављена у књизи Песме, 1863, страна 18

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 29-31. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.