Опет Марко Краљевић и вила

0001 Гором језде до два побратима,
0002 Једно ти је Краљевићу Марко,
0003 А друго је Милош Обилићу.
0004 Милошу је беседио Марко:
0005 ”Ој, Милоше, добри побратиме,
0006 Нешто ме је санак обрвао,
0007 Попјевај ми ситно гласовито
0008 Не би ли се јунак раздр’јемао!”
0009 Милош Марку тијо проговара:
0010 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0011 Синоћ сам се с вилом надп’јевао,
0012 Синоћ ми је запр’јетила вила –
0013 Ако мене чује поп’јевати,
0014 Поп’јевати у гори зеленој,
0015 Стри’јелом ће ме устр’јелити вила!”
0016 Опет вели Краљевићу Марко:
0017 ”Певај, Миле, не бој ми се виле
0018 Док је мене и Шаре коњица!”
0019 Запјева му Милош Облилићу,
0020 Запјева му ситно гласовито,
0021 Не раздр’јема, већ успава Марка –
0022 Милош пјева, а Краљевић др’јема.
0023 Зачула га у горици вила,
0024 Па устр’јели на коњу Милоша,
0025 Мртав Милош црној земљи паде,
0026 Црној земљи и зеленој трави.
0027 Кад се Марко санка разабрао,
0028 Мртав Милош лежи под коњицем.
0029 Марко вели свом Шари коњицу:
0030 ”Давор, Шаро, давор, добро моје,
0031 Ако мени данас стигнеш вилу,
0032 Ранићу те медом и шећером,
0033 Појићу те вином и шербетом,
0034 Покрићу те свиленом мавлатом
0035 И зауздат’ уздом позлаћеном!
0036 Ако ли ми не сустигнеш вилу,
0037 Ранићу те горком чемериком,
0038 Присојнице појићу те једом,
0039 Покрићу те копљем убојитим
0040 И зауздат’ ликом липовином!”
0041 Пак потеже тешку топузину,
0042 Заигра се добар коњиц Шарац,
0043 Три пута је припазио вилу,
0044 У три скока претекао младу,
0045 Пак је Марко топузом дарива –
0046 Како ју је лако ударио,
0047 Десно јој је крило одвалио,
0048 Па јошт хтеде да удари вилу;
0049 Моли му се у горицу вила:
0050 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0051 Не удри ме, тако ти коњица,
0052 Ја ћу теби повратити друга!”
0053 Вили прети Краљевићу Марко:
0054 ”Курво, кучко, из горице вило,
0055 Повраћај ми Милоша јунака,
0056 Јер ако ми њега не повратиш,
0057 Живота се наносити нећеш!”
0058 Биље бере у горици вила,
0059 Биље бере, често се одзива:
0060 ”Ево мене, побратиме Марко!”
0061 Па поврати Милош-Обилића.
0062 Кад се Милош јунак разабрао,
0063 Он се кршан стреса и растреса,
0064 Растреса се ка’ од тролетнице.
0065 Па беседи Краљевићу Марку:
0066 ”Ала ме је санак обрвао!”
0067 Мили Марко гором беседио:
0068 ”Мол’ се Бога за Шару коњица
0069 И за мене побру Краљевића,
0070 Ти се не би јунак разабрао
0071 Од данаске до суђена данка!”
0072 Коње језде и Милош и Марко,
0073 Одјездише гором пјевајући;
0074 Вила оста у гори зеленој,
0075 Вила оста без крила деснога,
0076 Вила оста јаде јадисући,
0077 Берућ’ биље, крило видајући.