Опат
Опат
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
... Одзвонио је задњи бат.
Стари, побожни, седи опат
златним везивом плете
орнате своје свете,
и гледа болно преда се.
Минути, дани, године лете...
- Ох, срећни дани где су,
кад је у црно одевена,
слушала свету мису,
слушала свету мису?...
- Прохујали су!...
Зраци се сунца полако гасе
и расте свака сена.
И опат седи плете, плете
златне орнате свете...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|