* * *
Оно је моја ћевојка
Оно моје, што је на вратима,
На вратима међу канетама,
Средњег боја, у најљепше доба,
Ни малена, ни много голема;
На глави јој Фесић и китица, 5
Испод Феса сићани дукати,
На челу јој мало размакнуто,
Ђе јој стоји дукат мамудија,
Дукат куца, мене срце пуца.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 125-126.
