Омиле ми, Јагодо, омиле ми, Јагодице



[Омиле ми, Јагодо, омиле ми, Јагодице]

Омиле ми, Јагодо, омиле ми, Јагодице,
омиле ми у село девојче.
Плаво беше, Јагодо,
плаво беше Јагодице,
плаво беше и мен’ мило беше, 5
плаво беше, па мен’ мило беше.
Али ми га, Јагодо, други преотеше;
не ми жао Јагодо, што ми преотеше,
већ ми жао Јагодо, што ме окумише.
Мен, кумише, Јагодо, мен’ кумише, брата деверише, 10
а братанче, Јагодо, младо барјактарче.
Венчуј куме, Јагодо, не ти просто било,
венчуј куме, Јагодо, љуто не проклињај.
„Ја не кунем, Јагодо, само срце куне,
овце чувај, Јагодо, по моја ливада, 15
воду поји, Јагодо, на моје изворе,
а пландуј ђи Јагодо, код моји пландици!”



Примедба уреди

Певач и место записа уреди

Младеновић Петар (из Стола, 57 г.), Бабушница

Референце уреди

Извор уреди

  • Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 180.