Омер момче и Хасан агиница
Ситно везла Хасан агиница,
Конце суче Заовичић Омо,
Јоштда вели Заовичић Омо:
„Даинице, Хасан агинице!
„Кад те љуби мој мио даиџа, 5
„Стоји л' шкрипа дибе и кадифе?
„Стоји л' звека бисер и дуката?“
Кадто чула Хасан агиница,
Ђерђевом је о тле ударила,
Па побјежеуз бијелу кулу, 10
А за њоме Омо пристајаше:
„Поврати се, моја даинице!“
Нешће му се повратити млада,
Већ отиде кули у одају,
Те говори аги Хасан аги: 15
„Хасан ага, мили господаре!
„Ја ли смакни сестрића Омера,
„Ал' ћу бјежат' у роду матере,
„Или ћу се млада објесити.“
Жао аги сестрића Омера: 20
„Како ћу га јадан прегорјети?
„И каквом га муком уморити?“
Вели њему Хасан агиница:
„Ласно ти је њега погубити:
„Поведи га у лов у планину, 25
„Не дај њему носити оружја,
„Остави га у тијесну кланцу,
„Па наћерај срне и кошуте
„И онога горскога арслана,
„Арслан хоће њега прождријети.“ 30
Кад то чуо ага Хасан ага,
Он одведе Ома у планину,
Не да њему носити оружја,
Остави га у страшиву кланцу,
Те наћера срне и кошуте 35
И онога горскога арслана.
Напануо арслан на Омера,
Не може се обранит”Омере,
Но се брани сpмали јаглуком,
Што му га је вјереница дала: 40
Па подвикну агу Хасан агу:
„Мој даиџа, ага Хасан ага!
„Изиједе ме звијер арслане.“
Ражали се аги Хасан аги,
Трком трче, да Омера брани, 45
К њему трчи дијете Омере,
Те му оте ноже од појаса,
Па удари агу Хасан агу,
Удари га по свилену пасу,
На двије га поле раставио. 50
С њега свлачи дивно одијело,
С њега свлачи, а на се облачи,
Па поклопи дебела дорина,
Па ето га Хасан аге двору;
Гледала га мила даиница 55
Са пенџера од бијеле куле,
Есапјаше, да је Хасан ага,
Па потрча низбијелу кулу,
Да отвори од авлије врата;
Када виђе, није Хасан ага, 60
Плећи даде, а бјежати стаде,
А за њом је дијете Омере:
„Стани мало, моја даинице!
„Да си мене јуче побјегнула,
„Данас би те Омо достигнуо.“ 65
Уфати је кули на вратима,
Сабљом трже, тејој главудиже.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
