Оклада
0001 Вино пиле спрске војеводе,
0002 у Призрену у стојноме граду,
0003 међу њима српски цар-Шћепане,
0004 а када се напојише вина,
0005 онда вели српски цар Шћепане:
0006 "Е тако ви, Срби браћо драга!
0007 Ђе градисмо веље грађевине,
0008 по свијету млоге задужбине,
0009 градисмо их ама не китисмо,
0010 да л’ у мене војеводе нејма,
0011 да отиде Млетку питомоме?"
0012 Све војводе ником поникоше,
0013 ма не хоће Воинић-Милошу,
0014 цару гледа међу очи црне.
0015 "Ја ћу отић’ Млетку питомоме
0016 да направим крсте и иконе,
0017 ну ми подај танахну ђемију,
0018 и ну дај ми два товара блага."
0019 Све му даде ријеч не чињаше.
0020 Оде Милош у Млетке бијеле,
0021 а ка’ дође Млетку питомоме
0022 по мајсторах благо растурио
0023 те он гради крсте и иконе,
0024 градио их три године данах,
0025 кад се трећа пуна намирила,
0026 он окупи крсте и иконе,
0027 а меће их у танку ђемију,
0028 увезе се морем дубокијем,
0029 а кад мору био у пучину,
0030 опаки му вјетар ударио,
0031 оћера га опакијем трагом
0032 а догна га под Котором градом,
0033 по’ дворове од Котора бана.
0034 Ту га тавна ноћца оставила
0035 а био га данак прифатио
0036 и од горе огријало сунце.
0037 Но шета се од Котора бане,
0038 у прошетњи видио ђемију
0039 па отиде мислит и размишљат
0040 чија ј’ оно танахна ђемија.
0041 Подоцкан се бане осјетио
0042 е ђемија Воинић-Милоша,
0043 у прошетњу до ђемије дође
0044 па Милошу божју помоћ зваше,
0045 Милош му је дивно приватио,
0046 него рече од Котора бане.
0047 "А за бога, Воинић-Милошу!
0048 Је ли тестир уљест у ђемију
0049 да ја виђу крсте и иконе?"
0050 Но му вели Воинић-Милошу:
0051 "А јес’ тестир, а да зашто није?"
0052 Па уљезе бане у ђемију,
0053 он премеће крсте и иконе
0054 и ’вако је бане бесједио:
0055 "Благош ми ти, Воинић-Милошу,
0056 јесу дивне иконе и крсти,
0057 ваљале би светоме Трипуну,
0058 а камоли вашој грађевини."
0059 То жа било Воинић-Милошу
0060 па је ’вако бану бесједио:
0061 "А тако ми, од Котора бане!
0062 Јесу наше љепше грађевине
0063 од вашега светога Трипуна,
0064 а ну стани да ти неку кажем:
0065 Милошева на Херцеговину
0066 и љевша је, бане, и боља је
0067 од вашега светога Трипуна;
0068 Сопоћана код истока Рашке
0069 и љепша је, бане, и боља је,
0070 од вашега светога Трипуна;
0071 а каква је Студеница црква
0072 и љепша је, бане, и боља је,
0073 од вашега у Котор Трипуна;
0074 у Лугови Ђурђеви ступови
0075 и љепши су, бане, и бољи су;
0076 а каква је у Морачу црква
0077 и љепша је, бане, и боља је
0078 од вашега у Котор Трипуна;
0079 ма каква је црква у Дечане,
0080 а тако ми свашта на свијету,
0081 ја мним такве нејма по свијету,
0082 не могу је преврћи талиром
0083 а вашега светога Трипуна
0084 бих преврга тешкијем топузом."
0085 То је бану још мучније било,
0086 отидоше па се зарекоше,
0087 бан у благо а Милош у главу,
0088 пак с’ отоле оба подигоше,
0089 кад су били пред бијелу цркву,
0090 три пута се Милош поклонио
0091 а овако ријеч бесједио:
0092 "Опрости ме, пребијела цркво!
0093 Е се хоћу турит преко тебе,
0094 све од силе которскога бана."
0095 Па је тешки топуз доватио,
0096 Милош топуз тура пре’о цркве,
0097 далеко је цркву натурио,
0098 паде топуз бану на дворове,
0099 бијеле му дворе саломио,
0100 а у дворе љубу погодио
0101 и код љубе два близанца сина,
0102 све је троје мтрво направио.
0103 зли гласови бану долазаху,
0104 али бане оправио слуге,
0105 уватише Воинић-Милоша,
0106 турише га у дно од тавнице,
0107 ту тамнова за петнаес’ данах,
0108 докле му се дојадило било,
0109 па набави дивит и хартију,
0110 па написа лист књге бијеле,
0111 а посла је у Призрену граду,
0112 а на руке спрском цар-Шћепану:
0113 "Ал’ не чујеш, ал’ хабера нејмаш,
0114 е је мене бане уватио,
0115 турио ме у дно о’ тавнице?"
0116 Кад је цару књига допанула,
0117 и кад види што му књига збори,
0118 он је другу ситну направио,
0119 а посла је од Котора бану:
0120 "Море чујеш, од Котора бане!
0121 Отпушти ми Воинић-Милоша
0122 и подај му крсте и иконе,
0123 и дај њему лахке пратиоце.
0124 Ако л’ ми га отпратити нећеш,
0125 кунем ти се а вјеру ти дајем,
0126 ја ћу цара силу покупити,
0127 а удрити на Котора града,
0128 Котора ћу града похарати,
0129 а тебе ћу жива уфатити,
0130 па помилси како ће ти бити."
0131 Каде бану књига допанула,
0132 и кад виђе што му книјга каже,
0133 он по свему оправио слуге
0134 да изведе Воинић-Милоша,
0135 даје њему крсте и иконе,
0136 и сувише два товара блага,
0137 и нађе ну лахке пратиоце,
0138 увезе се морем дубокијем,
0139 добар му је вјетар запухао,
0140 извезе се под Призрена града,
0141 здраво дође дома на дворове,
0142 љуби мајку и цара у руку, -
0143 здраво био ко тако чинио.
