Ожењен се нежењеном тужи,
Он се тужи, не мож’ да се пружи:
Отуд жена, одунд’ деца њена,
Редко вече, да деца не дрече,
Дрече, пусти, по целу ноћ драгу,
Од неспање већ изгуби снагу!

Извор уреди

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 3.