Ожалошћена породица/37
| ◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА IX ► |
ПОЈАВА VIII
АГАТОН, СИМКА
АГАТОН: Виде ли ти, Симка, како ја удесих ствар? То ти је оно што кажу: треба умети. Не вреди ти знање без умења.
СИМКА: Ама, изгледа ми да се они срде кад им споменеш.
АГАТОН: Па срде се, дабоме, такав је ред. И ти си се бајаги срдила кад су ти мене поменули, иако ти је у души било мило.
СИМКА: Велим, знаш, да нешто не покваримо.
АГАТОН: Остави ти то мени. Знаш ме ваљда; ништа ја до данас нисам покварио. Покварио сам, то јест, изборе кад нису били по вољи влади; покварио сам по коју државну лицитацију кад није била по вољи мени; али то је друго; то је политика, а ово... Остави ти то само мени па ћеш видети како ће све ићи као намазано. (Са разних страна из разних углова и врата, као и степеника, збирају се сви чланови породице. Сви су натоварени коферима и пакетима; очигледно је да носе више но што су донели.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|