Ожалошћена породица/27

ДРУГИ ЧИН

ПОЈАВА XIII

ПОЈАВА XIII

АДВОКАТ, ДАНИЦА

АДВОКАТ (кад сагледа Даницу на задњим вратима): Но, је л' се обрадовала тетка?
ДАНИЦА: Како да није?
АДВОКАТ: Само, јесте ли ви добро размислили о тој вашој жељи да будете мој чиновник?
ДАНИЦА: Не видим шта бих имала да размишљам.
АДВОКАТ: Ја сам, на пример, врло строг старешина.
ДАНИЦА: И ја сам врло савесна.
АДВОКАТ: Па онда, педантан сам.
ДАНИЦА: Ја сам на дужности врло тачна.
АДВОКАТ: Може се десити да гдекад будем и нервозан.
ДАНИЦА: Ја умем да будем врло уздржљива и стрпљива.
АДВОКАТ: Морам вам рећи да сам на послу и врло озбиљан.
ДАНИЦА: То ми нарочито импонује.
АДВОКАТ: Па то је одиста чудновато како се наше особине слажу и, тако рећи, допуњују се.
ДАНИЦА: Значи, дакле, да ме с поверењем можете примити у службу.
АДВОКАТ: Па ипак, ја имам једну особину или боље рећи: ману, која вам ни у ком случају не може бити угодна...
ДАНИЦА: А та је?
АДВОКАТ: Ја умем бити и љубоморан.
ДАНИЦА (изненађено). Љубоморан? (Гледа га дуго у очи.) Не разумем.
АДВОКАТ (хтео би да забашури утисак): Уосталом, то није тако важна околност; то се вас не мора тицати.
ДАНИЦА (још увек под утиском): Не разумем!
АДВОКАТ (неспретно се извлачи): Дакле... да... ја сам већ јавио породици; сутра се отвара тестамент и одмах затим ви ћете бити ослобођени брига.
ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки.
АДВОКАТ: Реците јој!
ДАНИЦА: Хоћу.
АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе морам напустити. Морам још овог часа да предузмем кораке, да бих за сутра обезбедио отварање тестамента. Довиђења, дакле! (Полази.)
ДАНИЦА (пратећи га): Довиђења!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.