Од црвеног ветра
Свију девет ветрова изађите,
из кости у месо,
из меса на длаку,
са длаке на камен,
са камена на траву, 5
с траве у гору,
из горе у море.
Иди ветре, ето врућа гвожђа,
да те сагори, да те више не боли
иди тамо где нико не живи, 10
где ветар не дува,
где живе душе нема.
Иди тамо на старе бабе,
труле кладе,
сиње море, 15
и сиње камење.
Звезде на небо, ветар на земљу,
тебе метла брише,
да те нема више.
Лева рука крста нема, 20
теби бољко овде места нема.
|
|
За ветар се баје три пута. Обавезно се привијају бурави облози: закува се брашно са ракијом, тамјаном, кафом, шећером, црвеним воском, кором од зове беланцетом од јајета, па се све то стави на плаву крпу превије на болно место.
- Живојин Николић: Прозрака, (народна казивања); Просвета, Београд, 1999., стр. 260.
- Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 297. бр. 204а.
