* * *


Од русе

„Света Среда сина жени.
Света Петка кћер удаје.
Све су звали у сватове
и шугу и кугу,
само нису русу звали. 5
Руса се расрдила, разљутила.
Не срди се, не љути се, русо!
Да се засушиш као лајно по плот,
па да је (Милош)[1] здрав као дрен,
лак као перо 10
и да спава као јагње
у зелену траву!"


Певач, место записа и напомена

Русом се зову жуте красте, које пуштају од себе воду, која где кане, изавове нову красту. Ове се красте лече овако: Узме се сува шљива, па се преполови и озго по месу поспе ситним нишадором, па се залепи на красту. — На красту привијају и врућу говеђу балегу.

Од русо се и баје. Онај што баје узме перце кокошиње па њиме превлачи по красти и говори.

Референце

  1. име болесника

Извор

  • Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 231-232.