* * *
[Од како је овај свет настао]
Од како је овај свет настао,
досад није овај цвет цветао!
Има мајка Дурбинку девојку,
просили је троји просијаци,
ни једноме мајка ју не дала. 5
Разболе се Дурбикка девојка,
болна лежи, у болес’ говори:
„Бога тебе, Милице сестрице!
Одвржи ми кључе од појаса,
па отвори шарени сандуци, 10
па изнеси сновани јеглуци,
потпуни ји, па Ђурићу даји,
нека врже коњу у теркије!"
Коња јаше преко ретко гробје,
аршин носи, гроба размерива 15
и проклиње остарелу мајку:
„Проклет' да је остарела мајка
што је није за Ђурића дала!
Проз кости ву трава проницала,
проз грло ју муве пролитале. 20
Проз уши ју змије пролазиле!"
|
|
Напомена
Певала: Бисерка Маркозић, с. Ресник.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 188.
