Од далек су Јану запросили

* * *


Од далек су Јану запросили

Од далек су Јану запросили
Од три горе, а четири воде
Брајћа дају, а мајка не дава.
— Иди, Јано, иди мила оестро,
Ми смо тебе девет мила брата, 5
Ми чемо ти често доодити,
У недељу и у Младу Петку.
И отиде Јана мила сестра.
Чека Јана девет годин дана,
Нема Јану никој да дооди. 10
Кад је била Млада света Петка,
Дворе мела па је љуто клела:
— Проклети га овиј пусти двори,
Одкако сам у њи улезнула,
Ни кој дојде, ни колач донесе. 15
Снажале ое богу јединоме
Па јо диже најмладога брата,
Та отиде на Јанини двори:
— Ајде, Јано, ајде мила сестро,
Да идемо на мајћини двори. 20
Каже њему Јана мила оестра:
— Причекај ме, да мој мили брате
Да омесим девет летурђије
За мојити девет мили брата.
Да извијем девет ћитће росне 25
За мојете девет миле снае.
И да узнем и девет јабуће
За мојити девет братанчичи.
Па су пошли код мајћини двори.
Кад су били проз гору зелену, 30
Проговара Јана мила оестра:
— Бога тебе, о мој мили брале,
Некво вели проз гору зелену:
„Боже мили чуда големога,
Како може сас мртво да вреви?" 35
— Бога тебе, моја мила оестро,
Тој си пиле узаман попева
Тој се пиле чешљугарче зове.
Кад су били проз широко поље,
Проговара Јана мила сестра: 40
— Бога тебе, о мој мили брале,
Што ли поље на тавјан мирише?
— Ајде, Јано, ајде мила оестро,
Тој си поље тавјанику раџа.
Кад су били на пут, на крстопут, 45
Таг говори Јанин мили брале:
— Иди, Јано, на мајкини двори,
Ја да идем у горње каване
Да си дигнем свилене постеље.
Оде Јана на мајћини двори. 50
— Отвор, отвор, моја мила мајко!
— Ајд одотле, мори, црна чумо,
Имала оам девет мили сина
И сви девет ти си уморила.
— Отвор, отвор, моја мила мајко! 55
— Ид одотле, тија црна чумо,
Имала сам девет миле снае,
И све девет ти си уморила.
— Отвор, отвор, моја мила мајко!
— Ајд одотле, тија црна чумо, 60
Имала сам девет унучичи
Сви си ми ји девет уморила.
— Отвор, отвор, моја мила мајко!
— Ид одотле, тија црна чумо,
Имала сам Јану на далеко 65
И она ми нема да дооди.
— Отвор, отвор, моја мила мајко,
Па ја сам ти Јана из далеко.
Кад је мајка врата отворила,
На праг су се живе поздравиле, 70
Од праг су ое мртве раздвојиле.


Певач, место записа и напомена

Певала Савка Стевановић из Грлишта (72 год.) Песме записао БОРА ПРВУЛОВИЋ, 1950 — 1963. године.

Референце

Извор

  • Девојћа је своје очи клела. Записао Борислав Првуловић. 4/1964, бр. 6, стр. 67-68.