* * *
Од благу рану
Света Среда сина жени,
света Петка ћер удава,
па су ране све позвале,
само благу рану несу.
Она се је расрдила, 5
расрдила, разљутила,
па је она сама пошла.
Ал’ ју на пут пцета сретну,
па ју пцета растргоше,
и од љуту благу рану 10
више ништа нигде нема.
|
|
Певач, место записа и напомена
Записано од Илинке Виденовић.
Референце
Извор
- Уступ, уступи, урочишта, почудишта Бајалице забележили Борислав Првуловић, Светислав Првановић. бр. 2/1962, сгр. 38.
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 141-142. бр. 206.