Од Хорвата Мато

0001 Подиже се Ћуприлијћ везире,
0002 Он отиде у лов у планину,
0003 И са шњиме лале и везири;
0004 Лов ловили по гори ходили,
0005 Све планине обредили редом,
0006 Ништа није везир уловио:
0007 Ни јелена нити каурина,
0008 Ни кошуте нити кауркиње,
0009 Па се натраг био повратио,
0010 Док му рече ага Хасан-ага:
0011 „Ој везиру, честито кољено!
0012 „Све планине обредисмо редом,
0013 „А нијесмо ништа уловили:
0014 „Ни јелена нити каурина,
0015 „Ни кошуте нити кауркиње;
0016 „Још да хоћеш мене послушати,
0017 „Да ловимо и пландиште дивље,
0018 „Не бисмо ли штагођ уловили:
0019 „Ја јелена јали каурина,
0020 „Ја кошуту јали кауркињу.”
0021 Послуша га Ћуприлијћ везире,
0022 Захајкаше и пландиште дивље,
0023 А одоше лале на засједу,
0024 Кад дођоше до воде чатрње,
0025 А код воде добар јунак спава,
0026 На њему је кршно одијело,
0027 Сјају му се токе кроз бркове,
0028 Као мјесец крз јелове гране;
0029 Преко крила дуга пафталија,
0030 Сва у срми и у суву злату;
0031 За појасом двије Даницкиње,
0032 Међу њима ножи и синџири;
0033 А на глави калпак и челенке;
0034 То је јунак од Хорвата Мато.
0035 Кад га виђе Ћуприлијћ везире,
0036 Он призива своје тевабије,
0037 Опколише, те га притискоше,
0038 Бијеле му савезаше руке,
0039 Од лаката тенеф до ноката,
0040 Из ноката црна крвца иде.
0041 Оћера га двору бијеломе,
0042 Па га тури на дно у тамницу;
0043 Тамница је кућа необична,
0044 У њојзи је вода до кољена.
0045 А у води гује и акрепи,
0046 Гује пију, а акрепи ију;
0047 Јадан Мато није обикнуо,
0048 Па везиру бјеше бесједио.
0049 „Ој везиру, честито кољено!
0050 „Пушти мене из тамнице клете,
0051 „Ево тебе једна кула блага.”
0052 Не шће везир њему ни гледати;
0053 Дава Мато двије куле блага,
0054 А везир му ни гледати не ће,
0055 Већ му вели Ћуприлијћ везире:
0056 „Да ми дадеш и три куле блага,
0057 „Не бих тебе јунак испустио;
0058 „Већ ме чули, од Хорвата Мато!
0059 „Можеш дати мене дуговање?
0060 „Можеш дати орахову лађу,
0061 „А на њојзи думен од калаја,
0062 „Од калаја и сувога злата;
0063 „Наврх њега алем камен драги,
0064 „Са којим се види путовати
0065 „У поноћи кано усред подне?
0066 „Можеш дати из потаје ђога,
0067 „Ког ђогина у крајини нема,
0068 „У Турчина ни у каурина;
0069 „О ђогину сабљу оковану
0070 „Сва у сребру и у суву злату,
0071 „На балчаку алем камен драги,
0072 „Према кога коња коват’ могу
0073 „У поноћи кано усред подне?
0074 „Можеш дати од злата синију
0075 „И на њојзи три чирака златна
0076 „И на њима три камена драга,
0077 „Да ваљају три царева града?
0078 „Ако не мо’ш дати дуговање,
0079 „Кости ће ти твоје останути,
0080 „Кости твоје у тамници мојој.”
0081 Онда рече од Хорвата Мато:
0082 „Ој везиру, честито кољено!
0083 „Хоћу дати, а да за што не ћу?
0084 „Али ево муке и невоље:
0085 „Нема нитко за ме у тамницу
0086 „Док ја одем до бијела двора,
0087 „Док ја одем и опет се вратим.”
0088 Истаче се Лакић Хусеине:
0089 „Побратиме, од Хорвата Мато!
0090 „Ја ћу пасти за те у тамницу,
0091 „Док отидеш и опет се вратиш.”
0092 И ту они рока уфатише
0093 За три дана и три ноћи тавне,
0094 Па ми Туре паде у тамницу,
0095 А пуштише од Хорвата Мата,
0096 Оде Мато двору бијеломе.
0097 Ал’ прођоше три бијела дана,
0098 До три дана и три ноћи тавне,
0099 Нема Мата ни од њега гласа!
0100 Кад то виђе Ћуприлијћ везире,
0101 Он дозива лале и везире:
0102 ”Чујете ли, лале и везири!
0103 „Вид’те курве, Лакић-Хусеина,
0104 „Ђе испусти црна каурина!
0105 „Но чујете, лале и везири!
0106 „Добар тумбас ватре начините,
0107 „Изведите Лакић-Хусеина,
0108 „На ватри га курву изгорите.”
0109 Послушаше лале и везири,
0110 Добар тумбас ватре начинише,
0111 Изведоше Лакић-Хусеина:
0112 Каде они њега изведоше,
0113 На ватри га јадна сагореше.
0114 Тако данак био оставио,
0115 А тавна је ноћца прифатила,
0116 Вечераше и акшам клањаше,
0117 Пак и земан од ложнице дође,
0118 Док погледа Ћуприлијћ везире,
0119 Ал’ се сија море од запада!
0120 Онда викну лале и везире:
0121 „Изидите, лале и везири!
0122 „Нешто сјаји море од запада:
0123 „Јели који кадгод запамтио
0124 „Да се сјаји море од запада?
0125 „Ил’ је сунце ил’ је мјесечина?”
0126 Изидише лале и везири,
0127 Те гледају море од запада,
0128 Па сви шуте, ништа не бесједе,
0129 Проговара ага Хасан-ага:
0130 „Ој везиру, честито кољено!
0131 „Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина,
0132 „Но је оно од Хорвата Мато,
0133 „И он ћера млого дуговање:
0134 „Бијели се орахова лађа,
0135 „И сјаји се думен од калаја,
0136 „Од калаја и сувога злата,
0137 „И на њему алем камен драги,
0138 „И б’јели се из потаје ђого,
0139 „О ђогину сабља окована,
0140 „И на њојзи алем камен драги,
0141 „И сија се од злата синија,
0142 „И на њојзи три чирака златна
0143 „И на њима три камена драга,
0144 „Што ваљају три царева града.”
0145 У ријечи, коју бесеђаху,
0146 Али стаса од Хорвата Мато,
0147 И он стаса морем дебелијем,
0148 Па с устави под бијела града,
0149 Па он викну Ћуприлијћ-везира:
0150 „Ход’ везиру, узми дуговање.”
0151 Скочи везир од земље на ноге,
0152 Па повикну лале и везире,
0153 За њим пође тридесет Турака,
0154 Отидоше води на обалу;
0155 Кад дођоше од Хорвата Мату,
0156 Први иде Ћуприлијћ везире
0157 А за њиме сва Турска господа,
0158 Они иду на танану лађу,
0159 Сеир чине млого дуговање;
0160 Онда рече од Хорвата Мато:
0161 „Ој везиру, честито кољено!
0162 „Довед’те ми побратима мога,
0163 „И њему сам дара доносио:
0164 „Добра сам му коња доводио,
0165 „Добра коња и млада сокола.”
0166 Излану се момче из Турака:
0167 „Давно ти је побро погинуо.”
0168 Кад то зачу од Хорвата Мато,
0169 Грчки збори Грчићу Манојлу:
0170 „Думенџија, Грчићу Манојле!
0171 „Ти отисни на дубљине лађу.”
0172 Кад то чуо Грчићу Манојло,
0173 Он отиште на дубљине лађу,
0174 Повезаше тридесет Турака,
0175 Па бацише у воду студену,
0176 Па су лађу двору повратили
0177 И у лађи Ћурпилијћ-везира.
0178 Кад су дошли двору бијеломе
0179 Скупила се сва господа Српска
0180 Све им каза од Хорвата Мато,
0181 Све им каза, каква је невјера;
0182 Онда рече сва господа Српска:
0183 „Што с’ чинио, Ћуприлијћ-везиру,
0184 Добар тумбас ватре начинише,
0185 И на ватри њега сагореше.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 245-249.