[Од Мостара до Љубиња града]
Од Мостара до Љубиња града
Вишег јада од мог јада нема:
Што је поља, да је све ћагета,
Што је воде, да је мурећефа,
Што је момка, да је јазиџија, 5
Не би мога јада исписали:
Једни јади умрије ми мајка,
Други јади удаје се сека,
Трећи јади ожени се драги.
Нит’ су јади, што умрије мајка, 10
Нит’ су јади, што с’ удаје сека,
Већ су јади, што се жени драги.
Нек се жени, желила га мајка,
К’о што и ја млађахна ђевојка!
