[Одлази, де, сунце, залази]
Одлази, де, сунце, залази,
не стој, не мисли, не брини.
Сан ти простирач,
а камен ти подглавач,
а чемер ти вечера. 5
Пирнућу и отераћу уморе низ воду.
Попењем се на леску,
паднем с леске,
одем умору низ воду.
Отуд иду девет стараца са девет секира, 10
девет баба са девет лопата,
девет млади' са девет вила,
а девојке са девет метала.
Старци се секирама исекоше,
а бабе се лопатама ишчистише, 15
младе се вилама набодоше,
а девојке метлама ишчистише;
к’о сребро, к’о сјајно небо.
Одлази, ако си виловити,
каменити, у море, 20
низ воду.
(242, с. 56-57)
