Ограшић сердар и Раде Крајинић
0001 Вино пије Огрешић сердаре
0002 Насред Бишћа у механи винској
0003 Са даиџом старцем Кариманом,
0004 Па пошто се вином напојише,
0005 Рече Турчин Ограшић сердаре:
0006 ”Мој даиџа, стари Каримане!
0007 ”А тако ти дина и амана
0008 ”И Турскога поста рамазана!
0009 ”Кажи мене, за што ћу те питат’ :
0010 ”Што су наши стари бољи били?
0011 ”Што их паше боље миловаху,
0012 ”А боље им ћурке пригртаху,
0013 ”Ћурке боље, а боље бињише,
0014 ”За ме нико ни хабера нема?
0015 А зараче стари Каримане:
0016 ”Мој сестрићу, Ограшеновићу!
0017 ”Кад ме питаш, право ћу ти казат’
0018 ”Зашто су ни стари бољи били,
0019 ”Е су често у чету ходили,
0020 ”Често јесу плијен догонили,
0021 ”А каурско робље доводили,
0022 ”Из крајине главе доносили,
0023 ”Те пашама главе поклањали,
0024 ”Па их паше боље миловали;
0025 ”Ти сестрићу, Огрешеновићу,
0026 ”Како си се сердар поставио
0027 ”Насред Бишћа у механу пивну,
0028 ”Још нијеси чете покупио,
0029 ”Нити окле главе задобио,
0030 ”За те нико ни абера нема. ”
0031 Рече Турчин Огрешић сердаре:
0032 ”А тако ме не родила мајка
0033 ”Већ кобила што мога дорина?
0034 ”Ја то чету нећу покупити,
0035 ”Нећу чету до велику војску,
0036 ”Повести је низ влашке Котаре:
0037 ”Е сам чуо ђе говоре људи,
0038 ”Да је Влашче чардак напавило,
0039 ”Влашче силно Диклића Јанота
0040 ”На саставке Саве и Кораве
0041 ”Од шездесет и седам дирека,
0042 ”А у њему поставило стражу
0043 ”А шездесет и седам пандура
0044 ”И пред њима Крајинића Рада,
0045 ”Да му стражу чува од Турака;
0046 ”То је Влашче силом направило
0047 ”Без царева ситнога вермана,
0048 ”Без везирске ситне бурунтије,
0049 ”Без тапије ефенди-кадије,
0050 ”Без оџине мухасиле мале
0051 ”Договоре Турске земље равне.
0052 Тек то рече, на ноге скочио,
0053 Па отиде на вренђију кулу,
0054 А дозива своју вјерну слугу,
0055 Своју слугу Кунарић-Омера:
0056 ”О Омере, примак’ се до мене,
0057 ”Те избаци двије пушке мале
0058 Које су ти вазде азуране,
0059 ”И изнеси алај зелен барјак,
0060 ”Те га побиј Бишћу на капију,
0061 ”Нек се подањ окупља крајина. ”
0062 А брже га послушала слуга,
0063 Па истури двије пушке мале,
0064 Хабер пушке низ крајину дале,
0065 А изнесе зелена барјака,
0066 Забоде га Бишћу на капију,
0067 Па он сједе на бијелој кули,
0068 Ситне књиге на кољену пише,
0069 Књиге шара те их растурава
0070 На шездесет и седам градова,
0071 На шездесет и седам сердара,
0072 Зове сердар Огрешеновићу
0073 Од свакога града по сердара:
0074 Саврх Бишћа Ферат-Беговића,
0075 Садну Бишћа Дурат-Беговића,
0076 Иза Бишћа Вератузовића,
0077 Искрај Бишћа Попрженовића,
0078 Сасред Бишћа Ограшеновића,
0079 Од Стијене Дрнду барјактара
0080 Да повуче пушку џевердара;
0081 Ага зове Ограшеновићу
0082 Два Бубнића и три Бадњевића
0083 И четири бега Атлагића;
0084 Зове Турчин Ограшић сердаре
0085 Од Бушанца са крајине града,
0086 Отлен зове седам калауза,
0087 А пред њима Ћоса калауза,
0088 Који Ћоса добро калаузи
0089 У поноћи кад мјесеца нема
0090 Ка у подне кад огрије сунце,
0091 Низ Котаре Диклића чардаку;
0092 Зове Турчин Ограшеновићу
0093 А од Таре Тару капетана
0094 И Турчина Ризванов ћаја,
0095 И с њим зове Бојичић-Алију;
0096 Зове Турчин Ограшеновићу
0097 Од бијела града Ишарчића
0098 На Завалу зове Диздарчића;
0099 Од Удвара другога диздара,
0100 Од Синчића трећег Диздарчића;
0101 Зове Турчин Ограшеновићу
0102 Још два бега из поља Врањега,
0103 С њима зове два господичића,
0104 А два брата, два Ферат-пашића;
0105 Зове Турчин Ограшић сердаре
0106 Од Шкадарца Борчиловић-Ибра,
0107 А с њим зове два Прилиповића,
0108 А од Пећи Ворићаковића,
0109 Од Тутуни Ковчић-Мурат-бега,
0110 Од Отоке Куну Асан-агу,
0111 А од Лике Вилић-Усерина;
0112 Зове Турчин Ограшеновићу
0113 Од Лијевна два Лијевњанина,
0114 Од Сријема два Сријемљанина,
0115 Од Гламоча два Гламочанина,
0116 Од Биоча два Биочанина,
0117 Из Видина двије Видинлије,
0118 Видинлије, како змије двије,
0119 А без њих му тамо пута није;
0120 Зове Турчин Ограшеновићу
0121 Од Удбине двије Рњавине,
0122 Рњу Муја и Рњу Алила,
0123 Од Гламоча Ковачину Рама,
0124 Од Орашца Тала и кулаша
0125 Шес Вука и четири Гуња
0126 Буче уче, а батину вуче,
0127 За њим Тале одсијеца главе;
0128 Зове Турчин Ограшеновићу
0129 Од Удбине Туре Емин-агу
0130 И с њим зове старца Ћејван-агу
0131 Коме има стотину година,
0132 Сиједа му и глава и брада,
0133 У глави му зуба ђавољега,
0134 По му вихар из шкрбина пува,
0135 По коњу му међедину љуља,
0136 Од оружја нигда ништа нема
0137 Но о пасу сабљетину вуче,
0138 А на рамо џиду убојиту,
0139 По ње му је опшивено вуком,
0140 А од по ње крвљу заливено,
0141 Наврх ње је од међеда глава,
0142 Мртва лаје баш ка да је жива,
0143 А ко није видио мегдана,
0144 Би од мртве побјегао главе
0145 И од стра би у гору удрио,
0146 Вас се серат чуди и крајина
0147 Куд се стара кила подигнула:
0148 Ево пуно шеснаест година
0149 Од како је чету оставила
0150 И Котаре рахат учинила,
0151 Вас се серат чуди и крајина,
0152 А сада се кила подигнула
0153 Да направи штету у Котаре;
0154 Зове Турчин Ограшеновићу
0155 Од простране шехер-Бање Луке
0156 Отлен зове Шару капетана,
0157 Силну Шару на коњу Гаврану
0158 И за еиме триста крџалија,
0159 Све атлије љуте сератлије,
0160 Е му без њих тамо пута нема.
0161 Кад се сила Турска окупила
0162 А у Бишће под бијелу кулу,
0163 Па оде се сердар опремати,
0164 На с’ удрио одијело дивно:
0165 На ноге му ковче и чакшире,
0166 А на плећи од свиле кошуља,
0167 По њој токе и доламу тура,
0168 На доламу пуца с обје стране,
0169 Свако тегли по по литре злата,
0170 А што му је пуце под гроце,
0171 Оно тегли пуну литру злата,
0172 Оно пуце на бурму сковано,
0173 Кад му ваља те га разбурмава,
0174 Те њим сердар пије вино рујно;
0175 Опаса се мукадем-каницом,
0176 Па зађеде двије пушке мале
0177 Којено су у злато коване,
0178 Јабуке им од камена драгог,
0179 А међу њих ножи и синџири,
0180 Ножи сјајни, а синџири златни,
0181 А о бедри мача припасао,
0182 А на мачу три гајтана златна,
0183 А на њима три камена драга
0184 Да ваљају три Босанска града,
0185 А натуче самур на обрве,
0186 Златном пошом замотао главу,
0187 Све му бију пера низ рамена
0188 А ибришим ките сератлијске,
0189 За капом му седам челенака,
0190 Три саватли, четири чекркли,
0191 Оне кажу штоно су саватли,
0192 Оне пиште, како змије љуте,
0193 А четири што су му чекркли,
0194 На чекрк се саме окретале,
0195 Кад с’ обрће мору дебеломе
0196 Све му канат у каната гађа,
0197 Кад обрће мору дебеломе,
0198 Те му јарко одговара сунце
0199 Да му сунце не нагрди лице.
0200 Па врх свега тога одијела
0201 Он обуче диван кабаницу
0202 Од дебеле чохе парагуна,
0203 А млађи му коња опремише,
0204 Турили му седло османлију,
0205 Па по њему ћебе сарајлију,
0206 Покрише га чохом до кољена,
0207 Решме ките пале до копита,
0208 Кад год миче у копите тиче,
0209 Заложи га ђемом њемачкијем,
0210 А заузда решмом позлаћеном,
0211 Још на коњу љепше одијело,
0212 Кубурлије с обадвије стране,
0213 С једне стране салма од пиринџе,
0214 С друге стране од злата гадара;
0215 Па му млађи повели дорина
0216 Под бињаташ студена камена,
0217 Јала, рече, посједе дорина.
0218 Да је коме стати па гледати
0219 Кад посједе соко на витеза,
0220 Удара га сјајном бакрачлијом
0221 Широкоме пољу у пучину,
0222 Па се пењу по бедему Турци,
0223 Међу собом Турци говораху:
0224 ”Од како се Бишће закопало,
0225 ”Бољи јунак није постануо
0226 ”Од сердара Ограшеновића,
0227 ”Еда Бог да хаирли нам био! ”
0228 Па отолен окренуше Турци,
0229 Док дођоше Кунару планини,
0230 На Кунара код ђузен бунара,
0231 Ту сједоше те отпочинуше,
0232 Одма коњма зопцу натакоше,
0233 Одмах ватре живе наложише,
0234 Па уз ватру каву припекоше,
0235 Каву пију, тутун припаљују,
0236 Проз наргилу тегле тумбећију;
0237 Но се сердар силно уздртио,
0238 Немаше му друга најбољега
0239 А Турчина Шаре капетана.
0240 Док се магле прамен зађенуо,
0241 То не био тихе прамен магле,
0242 До то био Шара капетане,
0243 А за њиме триста крџалија,
0244 Све атлије љуте сератлије.
0245 Далеко га сердар угледао,
0246 А мало га ближе сусретао,
0247 Руке шире, те с’ у лице љубе,
0248 Питају се за здравље јуначко,
0249 Узеше се за бијеле руке,
0250 Те дођоше на бунар на воду,
0251 Ту сједоше, те отпочинуше.
0252 Но да рече Ограшић сердаре:
0253 ”Права слуго, Кунарић-Омере!
0254 ”Ну отиди те коње обиди,
0255 ”Јесу л’ коњи зопцу позобали,
0256 ”Од шта земан од тог и вријеме. ”
0257 Брже га је послушала слуга,
0258 Пак отиде те коње обиде,
0259 Ал’ сви коњи зопцу позобали
0260 До дората Ограшеновића.
0261 Он потрча своме господару:
0262 ”Господару, Ограшић-сердару!
0263 ”Сви су коњи зопцу позобали
0264 ”До твојега нечестита дора,
0265 ”Није штурник ни зрна сломио,
0266 ”Зубом гризе, а ушима стриже,
0267 ”А под собом ендек ископао,
0268 ”Добро би се Турчин укопао,
0269 ”Обзире се Бишћу бијеломе:
0270 ”Хај’ сердару, да се натраг врнеш!
0271 ”Чини ми се хаирли би био. ”
0272 А рече му Ограшић сердаре:
0273 ”Курво једна, Кунарић-Омере,
0274 ”Подај барјак бољему од тебе
0275 ”А Турчину Гледићу Осману,
0276 ”Коме га је бабо носио. ”
0277 А Омера изједе срамота
0278 Мало мање него мртва глава,
0279 Па бијесна посједи ђогина,
0280 Отиште га кроз Кунар планину,
0281 А за њиме остала крајина.
0282 Колика је сила у Турака
0283 Притиснуло од воде бунара,
0284 Притиснуло до наврх Кунара,
0285 А с Кунара до надно Вучара,
0286 Од Вучара до Дуге Пољане,
0287 Коњ до коња, јунак до јунака,
0288 Бојна копља како гора чарна,
0289 А барјаци каконо облаци,
0290 Да од неба иха киша нађе,
0291 До на земљу не би пропанула.
0292 У то доба на Кораву Турци.
0293 Ама виче Ограшић сердаре:
0294 ”А јеси ли у чардаку, Раде?
0295 Но ми брода по Корави пуштај,
0296 ”Да ја пођем низ равне Котаре,
0297 ”Кунем ти се, а вјеру ти давам,
0298 ”Да ти ништа учинити нећу,
0299 ”Нећу теби ни чардаку твоме. ”
0300 А се дере са чардака Раде:
0301 ”О Турчине, Ограшић-сердаре!
0302 ”Није мене поставио Јањо
0303 ”Да ја брода на Корави пуштам,
0304 ”Но около кудијен ти драго. ”
0305 Па довати пушку Талијанку,
0306 Којано је у Талиј’ кована,
0307 У Перасту граду оправљана,
0308 Од два грла, од четрдест зрна,
0309 Те у војску пушку обрташе,
0310 И саломи седам-осам друга.
0311 Силни коњи, а бијесни Турци,
0312 У безбрође коње нагоњаху,
0313 А коњи им воду препливаше,
0314 Те Диклића чардак опколише.
0315 У Турака пушке харчалије,
0316 А у њима зрна синџирлије,
0317 С њима бију Диклића чардака,
0318 Од чардака ћепанице скачу.
0319 А се једно Туре загоњаше
0320 Из алаја из турске ордије,
0321 Силно Туре Ограшић сердаре,
0322 Џефердара пушку препунио,
0323 Проз чардак му пуста прогоњаше,
0324 У чардаку стражу преметаше,
0325 Низ диреке крвца биљежаше,
0326 Сва Крајина њега сјетоваше:
0327 ”О соколе, Ограшић-сердаре!
0328 ”Не обрани себе ал’ дорина,
0329 ”Потље ће ти дорат требовати
0330 ”На Селишта на Араповишта
0331 ”Код Турбета код Матузовића,
0332 ”Код Алије старога газије,
0333 ”Ту су нама стара разбојишта. ”
0334 А узмаче Туре на дорину,
0335 Но се друго Туре загоњаше,
0336 На ђогату буљубаша Мујо,
0337 Проз чардак му пуста прогоњаше,
0338 По чардаку стражу преметаше,
0339 А Крајина њега сјетоваше:
0340 ”Не напријед, буљубаша Мујо!
0341 ”Не обрани себе ал’ ђогина,
0342 ”Потље ће ти ђогин требовати. ”
0343 А узмаче Турчин на ђогина.
0344 Док се треће Туре загоњаше,
0345 На вранчићу Бојичић Алиле,
0346 Колико је коња уранио,
0347 Да му није дизгин притегнуо,
0348 На чардак му скочити хоћаше,
0349 Сва Крајина сјетује Алила:
0350 ”Не напријед, Бојичић-Алиле!
0351 ”Није бољи био ни Бојица,
0352 ”Па је тако лудо погинуо,
0353 ”Нема сина до тебе једнога,
0354 ”Не напријед, е ћеш погинути,
0355 ”Да не гине господско кољено. ”
0356 Четврто се Туре загоњаше,
0357 На кулашу Тале будалина,
0358 Вуче Тале од челика балту,
0359 У којој је триста починака,
0360 А хиљаду здравијех чавала,
0361 Њом разбија Диклића чардака,
0362 Сва Крајина сјетоваше Тала:
0363 ”А ти Тале, задрта делијо!
0364 ”Не обрани себе ал’ кулаша,
0365 ”Ето тамо Крајинића Рада. ”
0366 Ал’ се бије са чардака Раде,
0367 Док отиште низ Котаре Турке.
0368 Обалише Диклића чардака,
0369 Од шездесет и седам дирека
0370 Не остаде до седам дирека,
0371 Од шездесет и седам пандура
0372 Ока нема жива ђавољега
0373 До јаднога од Крајине Рада,
0374 Па и Раде допануо рана,
0375 Седам рана од седам пушака,
0376 Виде му се џигерице црне,
0377 Па још брани Диклића чардака,
0378 Не да извест’ коња из чаира,
0379 Ал’ отиште низ Котаре Турке.
0380 Све Котаре Турци похараше,
0381 Живијем их огњем запалише,
0382 Поробише мало и велико,
0383 А велики плијен поћераше.
0384 Но зарече Крајинића Мујо:
0385 ”О сердаре, Ограшеновићу!
0386 ”Дај ти мени три стотине друга,
0387 ”Е ми амо чудна газду кажу,
0388 ”Силна Вука Вучкулиновића
0389 ”И у њега хиљаду оваца,
0390 ”Нећу ли му плијенити овце. ”
0391 Па он узе три стотине друга,
0392 Те он с друма на лијево сврну
0393 На дворове Вучкулиновића,
0394 Плијени му хиљаду оваца,
0395 А пос’јече девет синоваца,
0396 Поведе му коње из чаира,
0397 Остаде му у ризницу благо,
0398 А утече Вучкулиновићу,
0399 И уведе багљива дорина,
0400 Ни на њему узде ни улара
0401 Ни на пусту седла ни самара;
0402 Да је био за потребе Мују,
0403 Ни њега му не би оставио.
0404 Па отиде уз Котаре Мујо,
0405 И одоше уз Котаре Турци.
0406 Но се мала поточ отиснула,
0407 Поточ мала, тридесет Задрана.
0408 Да ћерају уз Котаре Турке.
0409 Но говори буљубаша Мујо:
0410 ”Мој ђогате, моје десно крило!
0411 ”Могу ли се поуздати у те?
0412 ”Да те врнем Задру бијеломе,
0413 ”Да затворим у Задар Задране,
0414 ”Да у Задар копљем ударимо,
0415 ”У Задарска од челика врата? ”
0416 Но глај коња, пуст му остануо!
0417 Оде му се Задру обртати,
0418 А напријед дизгин отимати,
0419 А Мујо му дизгин попустио,
0420 Те ућера у Задар Задране,
0421 А у Задар копљем ударио,
0422 У Задарска од челика врата,
0423 А колико лако удараше
0424 С мјеста граду темељ помјераше,
0425 Па се натраг уз Котаре врну.
0426 Но се друга поточ отиснула
0427 Од бијеле Јанковића куле,
0428 Силно момче Јанковић Стојане,
0429 Па не смије боја заметнути,
0430 Ма претече друма широкога,
0431 Па измаче мача зеленога,
0432 Голијем их гвожђем избројио,
0433 И Турцима ископ учинио,
0434 Па се натраг низ Котаре врну.
0435 И одоше уз планину Турци,
0436 Док дођоше планини Звијезди
0437 На студену на воду Шаргизду.
0438 Ту велики табор учинише,
0439 Сваки води роба и робињу,
0440 До манити будалина Тале,
0441 А он вуче седам-осам глава,
0442 Сва Крајина сјетовала Тала:
0443 ”А ти Тале, задрта делијо!
0444 ”Што ће, Тале, тебе мртве главе?
0445 ”Нама плијен робље устављати
0446 ”А бијесне коње провадати,
0447 ”Ми се, Тале, робљем разговарат’,
0448 ”А ти, Тале, разговора немаш,
0449 ”А те мртве не говоре главе. ”
0450 А кад зачу будалина Тале,
0451 Он довати своју палошину,
0452 Те одс’јече из терћија главе,
0453 Па довати тешку топузину,
0454 Три-четири удари кулашу,
0455 Док му здроби кости у мјешину,
0456 Па наћера кула низ Котаре.
0457 Намјера га тако донијела
0458 На дворове Смиљанић-сердара,
0459 Дома нема Смиљанић-Илије
0460 До његове секе Анђелије,
0461 Ситан везак на ђерђеву везе,
0462 Чисто злато по бијелу платну.
0463 Што га виђе, тијем га познаде,
0464 Па отиде говорити с њиме:
0465 ”А ти Тале, манита делијо!
0466 ”Знаш ли, Тале, да те јади знаду!
0467 ”Кад си био у нашу тавницу,
0468 ”Ја те раних три године дана
0469 ”Све кријући од брата мојега?
0470 ”Јеси ли ми вјеру дао тврду
0471 ”Да ме узмеш за вјерену љубу?
0472 ”А ја данас и не марим, Тале,
0473 ”Кад ме бољи јунак запросио
0474 ”Од Врљике Кржуљица Пејо,
0475 ”Мала печа, ама је ваљана,
0476 ”Мало га се из седла помаља,
0477 ”Он би тебе на мегдан добио. ”
0478 Шћаше бјежат’ на бијелу кулу,
0479 Но јој не да будалина Тале,
0480 Но ђевојку увати за руку,
0481 Па је тури за се на кулаша,
0482 Па побјеже с њоме уз Котаре.
0483 Намјера га тако нанијела
0484 На чардаке Диклића Јањоша,
0485 А гледа га са чардака Раде,
0486 Па отиде говорити с њиме:
0487 ”А ти, Тале, манита делијо!
0488 ”А што си се тако одоцнио?
0489 ”А да имаш крила соколова
0490 ”А бијела пера лабудова,
0491 ”Не би перје износило меса,
0492 ”А некмоли да утечеш, Тале. ”
0493 Па припали велике топове
0494 И велике шибе и лубарде,
0495 Оде тутањ, до неба се чује
0496 Ситан батањ на четири стране.
0497 То зачула на Врљици стража,
0498 То зачуо арамбаша Шаро
0499 И четири арамбаше с њиме,
0500 С њима бјеше Кржуљица Пејо,
0501 Припалише шибе и лубарде
0502 И велике убојне топове,
0503 Оде тутањ, до неба се чује,
0504 Ситан бахат на четири стране,
0505 То зачуо Диклићу Јанота,
0506 Био се је намјерио Јање
0507 А на граду а на Ветисламу
0508 У његова Богом побратима.
0509 У Јована слуге ћесарове,
0510 Па овако бесједио с њиме:
0511 ”Оно пуца на Врљици стража,
0512 ”Неђе су нам ударили Турци,
0513 ”Ја се бојим мојему чардаку,
0514 ”Хајде, побро, да ћерамо Турке.”
0515 Он му даде хиљаду катана:
0516 ”Хајде, побро, те поћерај Турке.”
0517 Кад су мало понапријед били
0518 На зелену катанску ливаду,
0519 Ту нађоше и другу хиљаду,
0520 И одоше да ћерају Турке.
0521 Докле они на Врљику били,
0522 Ту су нашли на Врљици стражу
0523 И у њима Кржаљица Пејо,
0524 Мала печа, ема огњевита,
0525 Око себе омахује ђордом,
0526 Те сијече перје и ковиље:
0527 ”Видите ли, краљеве катане,
0528 ”Ако Бог да те сустигнем Турке,
0529 ”Овако ћу сјутра сјећи главе.”
0530 Па одоше да ћерају Турке.
0531 Доклен дошли у ломне Котаре
0532 На дворове Вучкулиновића,
0533 Јадан Вуче по лужини хуче,
0534 Вели њему Диклићу Јанота:
0535 ”Јесу ли те полазили Турци? ”
0536 А рече му Вучкулиновићу:
0537 ”Ти у зо час чардак направио
0538 ”Без царскога бијела вермана,
0539 ”Отр ми се о дворове Мујо,
0540 ”Ко губаво јаре о пећину,
0541 ”Плијени ми хиљаду оваца,
0542 ”Пос’јече ми девет синоваца,
0543 ”Повед ми коње из чаира,
0544 ”Ја уведох багљива дорина,
0545 ”Да је био за потребу Мују,
0546 ”И њега ми не би оставио. ”
0547 ”Ајде. Вуче, да ћерамо Турке,
0548 ”Ако Бога да те их сустигнемо,
0549 ”Ја ћу тебе коња мијењати
0550 ”Од четири кога теби драго:
0551 ”Ал’ ђогата буљубаше Муја,
0552 ”Ал’ кулаша будалине Тала,
0553 ”Ал’ вранчића Бојичић-Алила,
0554 ”Ја дорина Ограшић-сердара.”
0555 Па одоше да ћерају Турке.
0556 Доклен били Диклића чардаку,
0557 Јањо зове Крајинића Рада:
0558 ”Јесу ли те полазили Турци?”
0559 Ама рањен Раде проговара:
0560 ”Ти у зо час чардак направио
0561 ”Без бијела царева фермана,
0562 ”На мене су Турци ударили,
0563 ”Бијели ми чардак опалили,
0564 ”Од шездесет и седам дирека
0565 ”Нема, Јањо, но седам дирека,
0566 ”Од шездесет и седам пандура,
0567 ”Ока нема жива ђавољега
0568 ”До јаднога од Крајине Рада,
0569 ”Па сам и ја допануо рана,
0570 ”Седам рана од седам пушака,
0571 ”Виде ми се утробице црне.”
0572 ”Ајде, Раде, да ћерамо Турке.”
0573 Скочи јадан Крајинићу Раде
0574 Те утеже своје ране грдне
0575 Од учкура до грла бијела,
0576 Па он сиде у подруме вранцу,
0577 Те се вранцу на рамена баци,
0578 Удари га бакрачлијом сјајном,
0579 Оде вранац зечки поскакиват’ ,
0580 А на њему Раде појекиват’ ,
0581 А гледа га Кржуљица Пејо,
0582 ”Силна коња, да је под јунаком!”
0583 Ама рањен Раде проговара:
0584 ”Курво једна, Кржуљица Пејо!
0585 ”Доцкан Тале прође уз Котаре,
0586 ”А проведе твоју заручницу,
0587 ”Заручницу Анђу Смиљанића
0588 (Те му жалост за срамоту врну);
0589 ”Ако Бог да, те стигнемо Турке,
0590 ”Виђећемо ко је бољи јунак.”
0591 И одоше да ћерају Турке.
0592 Доклен бише на воду Шаргизду,
0593 А ту табор учинили Турци,
0594 Табор чине три бијела дана,
0595 И велики шићар дијељаху
0596 Ка и по прав, ђе се не бојаху.
0597 Ал’ да видиш Диклића Јаноте!
0598 А он своју уређује војску
0599 Из убоја на четири стране.
0600 Показа се Диклића Јанота,
0601 Па он виче из грла бијела:
0602 ”О Турчине, Ограшеновићу!
0603 ”С миром војска и моја и твоја,
0604 ”А ја и ти да се ударимо:
0605 ”Твоје копље међу игле моје,
0606 ”Јали моје међу токе твоје.»
0607 Но се сердар чини не чујаше,
0608 А код њега Тале сједијаше,
0609 У десно га раме гурукаше:
0610 ”Чуј сердаре, Ограшеновићу!
0611 ”Силно Влашче зове на мегдану,
0612 ”Но ако му изаћи не смијеш,
0613 ”Хајде пођи на воду Шаргизду
0614 ”Те изучи три хаџи-трећата,
0615 ”Без шта Турчин умријет’ не може,
0616 ”Ја умријет’ , ја власт задобити,
0617 ”А ја ћу ти у ђеверство поћи.”
0618 А кад зачу Ограшић сердаре,
0619 Он отиде на воду Шаргизду,
0620 Те изучи три хаџи-трећата,
0621 Па он Јану пође на мегдану,
0622 С њиме иду три Турска сердара:
0623 Сједне стране буљубаша Мујо,
0624 С друге стране Куртагића Нуво,
0625 А Тале му сједи у заплећи,
0626 А одонуд излазио Јањо,
0627 И с њиме су три влашка сердара:
0628 С једне стране Вучкулиновићу,
0629 С друге стране Кржуљица Пејо,
0630 У заплећи Крајинића Раде.
0631 А кад му се примакнуше близу,
0632 Ама Јањо о невјери ради,
0633 Двије пушке у њедрима рани,
0634 Које су му вазда азуране,
0635 На бога му ватру приватише,
0636 На прси му токе изломише,
0637 А на плећи пенџер отворише,
0638 Мртав паде низ коња дорина,
0639 А пукоше три влашка сердара,
0640 Те убише три Турчина млада.
0641 Да је коме стати те гледати:
0642 Из убоја њима ударише,
0643 Ала банда затури се кавга,
0644 Нож сијева, крв се пролијева,
0645 Стоји клепет наглијех сабаља,
0646 Ама лелек добријех јунака,
0647 Стоји вриска коња и јунака,
0648 Стоји писка робља из Котара,
0649 Потекоше крваве ријеке,
0650 Мртве носе коње и јунаке,
0651 Све се пољем уватила тама,
0652 Те друг друга познат’ не могаше
0653 Од брзога праха и олова
0654 А од паре коњске и јуначке.
0655 Бога моли Смиљанића Анђа:
0656 ”Пушти, Боже, вихар од Кунара!
0657 ”Да рашћера маглу од Котара,
0658 ”Да ја виђу чија гине војска,
0659 ”Чија гине, чија задобива.”
0660 Одмах пуче вјетар од Кунара,
0661 Те саћера маглу од Котара,
0662 Док ево ти Диклића Јаноте
0663 И он носи три.четири главе,
0664 А све глава турскијех сердара:
0665 Једну главу Ограшић-сердара,
0666 Другу главу буљубаше Муја,
0667 Трећа глава Куртагића Муја,
0668 А четврта будалине Тала.
0669 Мало тако постануло вриме,
0670 Док ево ти Смиљанић-сердара,
0671 И он носи седам-осам глава,
0672 А најпрву Дрнде барјактара.
0673 Док ево ти Јанковић-Стојана,
0674 Носи Стојан четрнаест глава,
0675 А све глава Турскијех сердара,
0676 А најпрву Ковачине Рама.
0677 Док ево ти Вучкулиновића
0678 На дорату Ограшеновића,
0679 И он носи седамнаест глава,
0680 А све глава Турскијех сердара,
0681 А најпрву Ковчић-Мурат-бега.
0682 Док ево ти Кржуљице Пеја,
0683 Носи Пејо осамнаест глава,
0684 А све глава Турскијех сердара,
0685 А најпрву Вилић-Усејина.
0686 Док ево ти Крајинића Рада,
0687 Крваве му руке до рамена,
0688 А вранчићу ноге до кољена,
0689 Носи Раде пуно двадест глава,
0690 А најпрву Шаре капетана.
0691 А шта ћу ти лакрдију дуљит’ ?
0692 Како који Србин долазаше,
0693 Од Турчина главу доносаше,
0694 Неки двије, неки три-четири,
0695 Сердар Иво тридест и четири,
0696 А најпрву Бојичић-Алила.
0697 Кад се Срби искупили били,
0698 Ал’ им нема три стотин’ јунака;
0699 Од Турака нико не утече
0700 Да он каже каконо је било.
0701 Ни ту био, нит’ казат’ умио,
0702 Ну у здравље да се веселимо!
